Ističe rok za upis nelegalnih objekata: Šta čeka one koji ne podnesu prijavu do 5. februara?

Prijavljivanje objekata po novom Zakonu o upisu prava na nepokretnostima, koji se sprovodi pod sloganom „Konačno svoj na svome“, počelo je 8. decembra 2025. godine i trajaće do 5. februara 2026.

Ovim zakonskim rešenjem građanima je omogućeno da nelegalno izgrađene objekte evidentiraju u katastru kroz znatno pojednostavljen, ubrzan i u potpunosti digitalizovan postupak, uz znatno niže troškove u odnosu na raniju praksu. Za podnošenje zahteva neophodna su samo dva dokumenta – dokaz o sticanju nepokretnosti (ugovor ili ostavinsko rešenje) i važeća lična karta.

Advokat Nikola Premović za "Kurir" ističe da se ovde ne radi o klasičnoj legalizaciji, već o načinu da objekti koji su godinama bili van sistema konačno dobiju pravni status. Istovremeno, država najavljuje pooštravanje kontrole kako bi se sprečilo dalje širenje bespravne gradnje.

Ipak, u praksi se pojavljuju brojna pitanja, posebno u vezi sa objektima koji nikada nisu uknjiženi i za koje ni u predviđenom roku nije podnet zahtev za upis.

Šta se dešava sa objektima koji ne budu prijavljeni?

Posebnu dilemu izazivaju nepokretnosti za koje do 5. februara uopšte ne bude podneta prijava. Prema važećim propisima, ova situacija je već uređena postojećim zakonima i podzakonskim aktima.

Premović upozorava da su posledice bespravne gradnje višestruke.

Sankcije podrazumevaju i krivičnu odgovornost, ali i mogućnost uklanjanja objekta - naglašava on, uz napomenu da novi zakon predviđa i slučajeve u kojima se, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine može upisati u korist Republike Srbije.

Govoreći o objektima koji ostanu van sistema, Premović podseća da zakon već precizno definiše postupanje u takvim situacijama.

24sedam/Pixabay

 

Neuknjiženi objekti za koje nije podnet zahtev već su obuhvaćeni postojećim zakonskim rešenjima - objašnjava on.

Da li je moguće naknadno osporavanje upisa?

Na pitanje da li je moguće kasnije dokazivati vlasništvo sudskim putem, Premović navodi da ta mogućnost postoji, ali da krajnji ishod zavisi od konkretnih okolnosti svakog slučaja.

Prema važećim pravilima, vanknjižni vlasnik ili držalac ima pravo da pred sudom pokuša da dokaže pravo svojine. Uspeh u takvom postupku zavisi, između ostalog, od toga:

da li je objekat izgrađen u zoni javne ili zabranjene namene

da li se nalazi na tuđem zemljištu

da li postoje nerešeni suvlasnički odnosi

U takvim situacijama, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti odluku da uslovi za upis nisu ispunjeni i uputiti podnosioca zahteva na pokretanje parničnog postupka pred nadležnim sudom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi