Kad već imate parking za automobil, zašto tu ne biste pravili i struju? (FOTO/VIDEO)
01.05.2025 | 18:30
Imati solarnu nadstrešnicu koja pokriva dobar deo troška za električnu energiju jedan je od najpametnijih mogućih načina korišćenja prostora
Copyright 24sedam/Katarina Mihajlović
Korišćenje sunčeve energije je odavno u modi i oni pametni i sa nešto malo „viška“ novca već su investirali u to da imaju besplatnu struju, ili bar manje račune za električnu energiju. Solarna energija obično se vezuje za velike centrale - solarne parkove, ili panele na krovovima individualnih kuća.
Međutim, primena je mnogo šira, „prizemnija“ i potpuno se poklapa sa najpoznatijom ekološkom krilaticom „misli globalno, deluj lokalno“. A gde ćete lokalnije od sopstvenog dvorišta ili okoline sedišta svoje firme, pokazuje primer kompanije Propulzija, čija solarna nadstrešnica je prikazana na nedavno završenom Sajmu građevinarstva u Beogradu.
Ova beogradska firma nudi solarne nadstrešnice za parkirališta, bilo za parking-mesta u dvorištima kuća za nekoliko automobila ili one velike koje pokrivaju čitave parkinge fabrika.
Praviti struju u sopstvenom dvorištu, bilo za potrebe domaćinstva, bilo za punjenje električnog automobila, vrhunski je primer dobrog iskorišćenja prostora, kaže za 24sedam Dejan Blagojević, generalni direktor.
– Ovakve nadstrešnice sa solarima i elektropunjačima su kvalitetan način rešavanja potrošnje električne energije. Proizvodnjom svoje električne energije dobijamo zelenu energiju, koju sutra domaćinstvo može da koristi u svojoj kući ili vikendici, a kompanija u fabrici ili odmah za punjenje automobila – naglašava Blagojević.
Paneli na parkingu – zakonska obaveza
Ovakav vid energetske tranzicije ka održivim rešenjima prepoznat je u Evropi u meri da je npr. u Francuskoj od pre dve godine zakonska obaveza da sva parkirališta sa više od 80 mesta moraju da budu pokrivena solarnim panelima na najmanje 50 odsto površine.
Tako jedna „Folksvagenova“ podružnica u toj zemlji ima parkiralište koje je prava mala solarna centrala od 20 MW, gde 50.000 panela na 15 hektara pokriva 6.500 parking-mesta.
U Nemačkoj, u šest država pokrajina postoje propisi za obavezne solarne instalacije na novim parkinzima sa 35+ mesta, a ovakvu regulativu na parkinzima većim od 1.000 kvadratnih metara uvodi i Slovenija.
Da bi se i u Srbiji priključili velikom evropskom trendu „pametnog parkiranja“, nije potrebno izmišljati toplu vodu. „Propulzija“ i njoj slične kompanije nude gotova rešenja za koja je potrebno tek malo angažovanje budućeg vlasnika.
– Naravno, za ovakvu konstrukciju potrebni su građevinski radovi. Dole se nalaze dve betonske stope, jer u pitanju je C-frejm, dimenzija dva metra sa metar, i metar visine. Te betonske stope obično radi kupac, mada možemo i mi, ali naša preporuka je da se to radi lokalno, sa lokalnim izvođačem, jer će biti brže. Mi im damo kompletne dimenzije i pošaljemo ankere koji se ugrađuju u stope. Nakon toga ide naš deo produkcije, isporuka, montaža i puštanje u rad – objašnjava naš sagovornik.
Površina nadstrešnice i njena visina su stvar potrebe klijenta, a neki standardni minimum je za dva parking-mesta, kao što je prikazano na Sajmu.
– Nadstrešnica sa dva parking-mesta ima instalisanu snage 6 kW. Na godišnjem nivou, vi sa ovakvom nadstrešnicom na teritoriji Beograda uštedite bar hiljadu evra na svojoj struji – napominje Blagojević.
„Mobilna“ nadstrešnica
Rešenje koje je razvila „Propulzija“ je po nečemu u velikoj prednosti nad većinom konkurencije.
– Ono što je najveća prednost našeg rešenja, to je da je kompletno montažno-demontažno. Znači da je sve na šraf, bilo da to postavljate sutra ispred svoje kuće, ispred fabrike ili nekog tržnog centra. Ako neko želi da to posle recimo deset godina pomeri s te lokacije, želi tu nešto da gradi, vrlo jednostavno može da sve zajedno sa panelima i inverterima demontira i preseli negde drugde – ističe Blagojević.
Matematika je tu jasna. Nadstrešnica za dva parking-mesta i sa solarnom elektranom košta oko 15.000 evra. Ako se to podeli na mesečne rate kroz pet godina, u saradnji „Propulzije“ i Banke Inteza i Inteza Lizinga, i uz 30% učešća, na mesečnom nivou rata je 197 evra. Od toga solarna centrala „vrati“ oko 100 evra jer se za toliko manje struje kupi od EPS-a.
Zbog toga je i interesovanje veliko, i to ne samo u Srbiji.
– Uradili smo nadstrešnice Prokredit banci, „Termoventu“, „Knez petrolu“… po kućama u Užičkoj ulici na Dedinju, na Vračaru… Imamo nove projekte i ovde, ali i u Sloveniji, Hrvatskoj, dok u Austriji pregovaramo sa jednim ritejlerom koji želi da pokaže da ima potrošnju zelene energije u objektima. Ovo je i ekonomija i ekologija i brzo će se to proširiti i Srbijom – prognozira Dejan Blagojević.
BONUS VIDEO