INTERVJU Milojko Arsić: Dobro smo prošli, neće biti velikih otpuštanja na jesen
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za 24sedam da su zahvaljujući merama države u 2020. sačuvana radna mesta, ali da je pomoć trebalo da bude sel
Da sada podvlačimo crtu, u nadi da smo pobedili koronu i da je krizna godina za nama, moglo bi se reći da smo dobro prošli. Najugroženiji sektori, poput turizma, ugostiteljstva, uslužnih delatnosti ili auto-industrije, nisu mnogo zastupljeni u strukturi naše privrede, dok poljoprivreda jeste, i to nas je spaslo. Naša zemlja je dobro prošla jer imamo strukturu privrede kao nerazvijene zemlje, a primenili smo fiskalne i monetarne stimulanse kao razvijena zemlja.
Ovim rečima je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za 24sedam rezimirao aktuelno stanje u srpskoj privredi. Kako je naglasio, rast privrede u prvom kvartalu ove godine bio je iznad očekivanja, i to zahvaljujući povećanju javnih investicija, ali i nastavku davanja državne pomoći građanima i privredi.
– Rast BDP-a u prvom kvartalu iznosi 1,7 odsto i premašen je pretkrizni nivo. Država je znatno povećala rashode, pa će na snažan rast privrede značajno uticati porast javnih investicija, čiji će direktan i indirektan uticaj biti veći od jednog procentnog poena. Takođe, i povećanje pomoći građanima i privredi uticaće na brži rast BDP-a, pa je njihov zbirni efekat čak oko dva procentna poena – ističe Arsić, i dodaje da je procena rasta BDP-a za ovu godinu čak šest odsto.
Da li smo nešto naučili iz prošlogodišnje krize i šta?
– Pre svega to da moramo kao društvo da više ulažemo u istraživanja i u razvoj kako bismo mogli brže da se prilagodimo ovakvoj iznenadnoj krizi. Takođe, i to da moramo da imamo dobre rezerve, odnosno da nemamo visok javni dug pre krize.
Profesor Milojko Arsić; 24sedam/Goran Sivački
Ipak smo prošli bolje od drugih država iz regiona…
– Jesmo, i kao što sam rekao, tome su doprinele dve stvari. Veće javne investicije, uglavnom u infrastrukturu, gradnju puteva i pruga, ali i investicije u komunalne delatnosti koje su najavljene za drugu polovinu ove godine. A s druge strane i velika izdvajanja države za podršku privredi i građanima.
Vi ste često isticali da je ta pomoć trebalo da bude selektivna. Da li i dalje tako mislite?
– Prvo, dobro je što smo imali takvu pomoć jer bismo bez toga verovatno i ovu godinu dočekali u minusu. Ali nije dobro što ta pomoć nije bila selektivna jer ovako dovodi do preteranog zaduživanja države. Moguće je da se isti efekti postignu sa stanovišta uticaja na privredni rast i zaposlenost sa manjim zaduživanjem. Nije bilo pravično da jednaku pomoć dobiju siromašni i bogati građani, kao ni preduzeća koja su teško pogođena krizom i ona koja nisu imala problema u poslovanju, ili su čak i profitirala u krizi.
Mnogi strahuju od velikih otpuštanja kada prestane pomoć države, odnosno uslovljavanje oko otkaza.
24sedam/Goran Sivački
– Ne verujem da će do toga doći. Ako privreda nastavi sa ovakvim rastom, rašće tražnja za radnicima u nekim drugim delatnostima. Neko će izgubiti posao u jednom preduzeću, ali će ga naći u nekoj drugoj firmi. Nisam očekivao ni prošle godine da će stotine hiljada ljudi izgubiti posao, kao što su neki prognozirali. Ipak su to bile procene u aprilu 2020. kada je sve bilo “zaključano“…
Kako smo to izbegli?
– Uspeli smo da prevaziđemo taj problem pre svega visokim rastom. I u tome su važni državni stimulansi. U jednom periodu smo imali visok pad privredne aktivnosti, a nije došlo do pada zaposlenosti i dohotka jer je država plaćala i ljudima koji ne rade, dotirala je zarade i tako sačuvala radna mesta. Da nije bilo mera pomoći imali bismo celu spiralu pada ponude i tražnje, ljudi bi izgubili posao, pala bi tražnja, imali bismo dužu krizu, pa bi verovatno stopa rasta bila negativna i ove godine.
Ali ipak je javni dug dosta porastao.
Pročitajte još
– Krajem prvog kvartala iznosio je 28,1 milijardu evra, što je 59,9 odsto BDP-a. To je posledica zaduživanja države u krizi. Takođe, i preduzeća su uzimala kredite, a pitanje je da li će moći da ih vraćaju. Crna Gora je, kao država, nažalost, dobar primer, jer su oni krizu dočekali kao prezadužena zemlja. Onda su se dodatno zaduživali samo da izmire tekuće obaveze, nisu mogli da uvedu mere i daju stimulanse privredi i građanima, a nisu mogli ni da štampaju novac jer nemaju svoju centralnu banku, ni svoju valutu.
Šta bi trebalo učiniti da se tako loš scenario predupredi?
– Dobra vremena treba iskoristiti da se pripreme i država i privreda za ovakve okolnosti. A kada je u pitanju pandemija, neophodno je da imate dobar zdravstveni sistem, da država nije mnogo zadužena… I zato bi odmah posle ove krize trebalo raditi na smanjenju javnog duga.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari