Bez rudarstva nema ni veštačke inteligencije ni zelene tranzicije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović otvorila je danas u Beogradu treću po redu međunarodnu konferenciju lidera iz oblasti ekologije i poslovanja "Look Up 2024: Zelena tranzicija i peta industrijska revolucija" i istakla da bez kritičnih minerala nije moguća zelena tranzicija.

Ministarka je rekla da je potrebno izvršiti dekarbonizaciju ne samo energetskog sektora već i transporta.

– Od kritičnih minerala zavisi i učešće u tehnološkom napretku i razvoju veštačke inteligencije, a pre svega obezbeđivanje dovoljne količine energije. To je pitanje ne samo ekonomskog razvoja, već i naše nacionalne bezbednosti – rekla je Đedović Handanović.

Podsetila je da Srbija raspolaže resursima kritičnih mineralnih sirovina među kojima su bakar, bor, litijum, fosfat, kao i kobalt.

Ministarka ističe da je naša zemlja trenutno drugi najznačajniji proizvođač bakra u Evropi, zahvaljujući starteškom partnerstvu sa kineskom kompanijom.

– Zapadna Srbija je izuzetno bogata litijumom, gde su istraživanja započeta pre 20 godina. Naše rezerve litijuma su gotovo najveće u Evropi i iznose 158 miliona tona, što može omogućiti proizvodnju milion električnih vozila u jednoj godini – navodi Đedović Handanović.  

Dodaje da bi to na evropskom nivou zadovoljilo oko 17 odsto tražnje.

– Srbija zahvaljujući svojim prirodnim mineralnim resursima ima šansu da postane značajan igrač u globalnoj industriji. Ne bismo to smeli propustiti, ali samo uz primenu ekoloških standarda u rudarenju koji će garantovati zaštitu zdravlja i života ljudi – istakla je Đedović Handanović.

Kako kaže, litijum igra veliku ulogu u telekomunikacijama, a tražnja za ovim kritičnim mineralom, zahvaljujući zelenoj tranziciji, porašće 11 puta do 2030. i čak 57 puta do 2050. godine.

Bez moratorijuma do čistije energije

Govoreći o klimatskim ciljevima, ministarka kaže da ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju predstavlja put ka čistijem energetskom sistemu.

– Potrebno nam je više obnovljive energije – kazala je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, ciljevi klimatske neutralnosti neće biti ispunjeni ukoliko rudarski sektor, na globalnom nivou, ne bude zastupljeniji nego što je trenutno.

24sedam/Viktor Halas

 

Srbija, dodaje, planira da implementira odredbe Memoranduma o kritičnim sirovinama kroz izradu strateških dokumenata, inoviranje zakonske regulative i stvaranja povoljnog investicionog ambijenta.

– Kroz saradnju sa Evropskom unijom radićemo na uspostavljanju održivih lanaca snabdevanja i održive infrastrukture što će doprineti stvaranju novih radnih mesta i investicija. Taj pristup će obezbediti da Srbija ima aktivnu ulogu u zelenoj tranziciji i doprineće našoj konkurentnosti na globalnom nivou kada su u pitanju kritične mineralne sirovine i razvoju savremenih tehnologija – naglasila je ona.

Ministarka zaključuje da je cilj saradnje sa Evropskom unijom korisno i strateško partnerstvo u oblasti održivih, retkih sirovina i lanaca vrednosti.

Glavne teme su globalne promene u ponudi i tražnji kritičnih sirovina i uticaj na geopolitiku energetske tranzicije, uloga Srbije u evropskoj trci za nezavisnost u oblasti kritičnih minerala, veštine i inovacije za zelenu radnu snagu, kako obezbediti održive sirovine za zelenu tranziciju, kao i uloga obnovljivih izvora energije u jačanju nacionalne bezbednosti.

Iz rudnika i struja i zapošljavanje

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić izjavio je danas da Srbija 70 odsto električne energije dobija iz rudnika, kao i da je snabdevanje električnom energijom od krucijalnog značaja za razvoj domaće privrede.

– Bez rudarstva to ne bi bilo moguće – rekao je Beljić na Look up konferenciji u Sava centru.

Prema njegovim rečima, rudarstvo predstavlja izuzetnu razvojnu šansu, a jedno rudarsko mesto generiše pet novih radnih mesta.

– Rudarstvo ne utiče u velikom procentu na BDP, ali omogućava razvoj industrije i privrede – naveo je profesor.

Govoreći o projektu "Jadar", Beljić ocenjuje da je korektan, kao i da ga je moguće sprovesti bez velikog uticaja na životnu sredinu.

– Metoda koja bi se koristila je metoda sa zasipavanjem, odnosno zamenom mase koju kopamo drugom masom. Nema velikih pomeranja na površini terena. Mislim da je projekat u potpunosti ekološki prihvatljiv – rekao je Beljić.

Kako kaže, javna rasprava bi trebalo da ukaže na dobre i loše strane ovog projekta.

– Oni koji imaju nešto protiv, trebalo bi tada da iznesu svoje mišljenje. Pošteno je reći da rudarstvo utiče na životnu sredinu, ali je potrebno reći i koliki je uticaj i da li ga je moguće kontrolisati – rekao je Beljić.
Treći Look Up po redu okupio je stručnjake iz sveta, profesore sa svetskih univerziteta, ali i predstavnike domaće industrije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Tanjug