Zašto investitori kažu „ne“: Ako mislite da je imati dobru biznis ideju sve što vam treba za uspeh...

Ideje su jeftine, svi ih imaju, šokantna je tvrdnja, ali samo za neupućene u biznis, a pogotovo mali početnički biznis ili popularne startape. Za uspeh „od garaže do Silicijumske doline“ potrebno je (i) još ponešto drugo, ističu i srpski startap biznismeni, stručnjaci i investitori.

Pogotovo ovi poslednji, jer oni imaju mnogo razloga da kažu „ne“ na zahteve za finansiranje samo ideje, moglo se videti i čuti i na nedavno održanoj SPLET Tech konferenciji. Na skupu koji je okupio ljude iz svih oblasti koje se tiču startapa i startap ekosistema, dvojica srpskih preduzetnika, ali i investitora, Miljan Tekić, suosnivač Tenderly i Garaže, i Vuk Lau iz Silicon Gardens Fund, čak su imali panel pod istoimenim nazivom „Zašto investitori kažu ne“.

Teme se dotakao i Vukov kolega iz fonda, takođe preduzetnik a sada i investitor Izet Ždralović, čije je firme kupio Google.

Odgovor „ideje su jeftine“ su konkretno Tekić i Lau dali na panelu jednom od prisutnih potencijalnih osnivača startapa, na pitanje tipa „kako razgovarati sa potencijalnim investitorom, a da budete sigurnu da vam on neće ukrasti ideju“.

– Ma koju da ideju imate i pokušavate da je „prodate“ investitoru, budite sigurni da istu tu ideju na svetu u istom trenutku ima još bar dvadeset ljudi, koji to isto pokušavaju. Investitora interesuje kako vi mislite da tu ideju realizujete u nešto konkretno, za šta on može da da novac. I tu dolazimo do velikog problema koji imamo ovde u regionu nekadašnje Jugoslavije, a to je rana validacija – ističe Vuk Lau.

Ta validacija, odnosno procena da li je ideja uopšte ostvariva i/ili pod kojim uslovima, ne bi smela da bude subjektivna ni po kom osnovu, upozoravaju stručnjaci.

– Većina faundera (osnivača, odnosno pokretača startapa) u regionu je mnogo „jača“ u tehničkoj strani nego u prodaji, i to je već kulturološki problem. Dobri smo u pravljenju stvari, bilo da je to softver ili neki fizički proizvod, i onda 99% energije i budžeta trošimo na osmišljavanje i pravljenje proizvoda, a da prethodno nismo imali eksternu validaciju toga da li je to uošte nekom potrebno da bi se isplatilo, jer se ništa nije uložilo u marketing i prodaju – objašnjava Lau, koji je kao osnivač imao dve firme (Forum IMI i NGO Forum Centar), a sad je VD investitor iz Slovenije u regionu.

I Lau i Tekić ističu da ta eksterna validacija mora da bude stručna i objektivna, i da kritika ne može da dođe od prijatelja, rođaka, poznanika… već od nekog ko poznaje i proces i konkretno tržište, bilo da je to investitor ili klijent koji bi mogao da kupi taj vaš budući proizvod.

Pixabay

 

– Kada se to dobro uradi, onda možete da napravite biznis i od kućica za ptice sa kamerama i softverom koji prepoznaje koja je ptica sletela. A upravo takav je Bird Baddy, jedna od najuspešnijih firmi u portfoliju našeg fonda, koja će ovog kvartala imati promet od 40 miliona dolara. Mi smo u njih investirali kada nisu imali ništa osim ideje i skice proizvoda, ali su imali dobru validaciju koja ih je koštala maksimalno 5.000 evra – napominje Lau.

Miljan Tekić ističe da se ne treba plašiti konkurencije.

– Imate mnogo tehničkih pomagala danas i, recimo, ako pravite softver možete da napravite prototip i okačite ga na Redit da vidite kakve ljudi imaju komentare i sugestije. Takođe, gledajte da vaše rešenje može da opslužuje i globane a ne samo lokalne klijente, ako već idete putem venčur kapitala. Na kraju, premalo koristimo blizinu Evorpe i tamošnje habove, gde možemo lako naći kompanije i mušterije koji bi pomogle u validiranju naše ideje – dodaje Tekić.

„Lako je investitorima, oni imaju pare“

Validacija je ključna reč kod startapa i zbog toga što je investitora relativno malo, a startapa mnogo, pa je i konkurencija velika.

– Ja razgovaram sa barem sto startapa godišnje, a napravim u proseku dve investicije. Znači, gotovo 99% njih od mene čuje „ne“, ali to nije ništa lično i ne treba to tako shvatiti, već za tu konkretnu ideju – ističe Lau.

Ali da ni investitorima nije lako, ma šta ljudi inače mislili, kaže sadašnji ulagač a nekadašnji startap-preduzetnik Izet Ždralović, kolega Vuka Laua iz Silicon Gardens Funda. Startape koje je on osnivao, Microblink i Photomath, kasnije je otkupio Google, a sada se ona nalazi „s one strane“ investicija.

–  Anđeosko investiranje je težak posao, iako svi misle da je investitoru lako jer „ima para“ i samo treba da ih da da bi ih uvećao. U početku previše puta investirate zato što vam se svidi onaj ko nudi proizvod a ne sam proizvod. I onda dođete u situaciju kao ja, da vas supruga kod kuće pita „da li si siguran da želiš da uložiš novac u ovo?“. Tada sam shvatio da ne može više tako, nego da moram da radim dju-dilidžens za svaki startap. Srećom, naišao sam na Silicon Gardens Fund, i tu ima ljudi iz svake oblasti biznisa koja vas zanima, a koje možete da pitate sve. A i VC fondovi moraju da "nađu pare" kako bi investirali, tako da i tu opet imate "prodaju" – naglašava Ždralović.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam