Fiskalni savet: Ulaganja u oblast zaštite životne sredine su deo podsticaja privrednom oporavku

Pored nedovoljnog izdvajanja za zaštitu životne sredine, Srbija zaostaje u rešavanju problema i zbog manjka institucionalnih kapaciteta, ali postoje nagoveštaji da bi situacija mogla da se menja na bolje, ocenio je danas specijalni savetnik Fiskalnog saveta Slobodan Minić.

Puno otvorenih pitanja

Na onlajn panel diskusiji na temu “Reforma životne sredini u Srbiji – ko će da povuče?” koju su organizovali Mladi istraživači Srbije, Minić je istakao da je baš sad dobar trenutak da se diskutuje o ovoj temi, jer je kriza dodatno otvorila pitanja održivog razvoja i zelene ekonomije.

Šire od vlasti

Izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović, naglasila je da je upravljanje životnom sredinom šire od vlasti i da treba da ulogu imaju i svi ostali akteri u društvu. On je navela da uz savete nacionalnih parkova postoji i “zelena stolica” u odboru za zaštitu životne sredine što koristi mreža od 60 organizacija, kao i saveti za ekologiju gradova i opština.

Dodao je da međunarodne finansijske institucije preporučuju državama ulaganja u oblast zaštite životne sredine kao deo podsticaja privrednom oporavku.

Minić je ocenio da je izdvajanje od jedan odsto budžeta u ovoj godini nedovoljno, jer je to upola manje od uporedivih država koje su svoje fundamentalne probleme u zaštiti životne sredine već rešile.

– Trebalo bi da ulažemo znatno više od njih jer imamo puno otvorenih pitanja – rekao je on.

Podsetio je da Fiskalni savet veća ulaganja iz budžeta u ekologiju predlaže još od 2017. godine jer postoje velika zaostajanja u toj oblasti.

– Prethodnih godina dešavalo se da i izdvojena skromna sredstva ne budu iskorišćena na efikasan način zbog nedovoljnih institucionalnih kapaciteta da se sprovedu projekti – zaključio je on.

Minić je rekao da postoje određeni nagoveštaji da bi narednih godina mogao da se očekuje veći napredak nego do sada, jer je Skupština Srbije prošle nedelje konačno ratifikovala sporazum koji je osnov za kredit iz koga bi se finansirali ekološki projekti.

Problem implementacije

– Ohrabruje i promena narativa pojedinih članova Vlade Srbije, gde se u oblasti energetike u prvi plan stavlja poštovanje propisa za zaštitu životne sredine, i smanjenje zagađivanja – rekao je on.

Pročitajte još

Šta kaže privreda za novi moratorijum NBS: Spas u poslednji čas, ali potrebno je još nešto

Građevinarstvo se oporavlja: U oktobru dozvola za petinu više

Dodao je da dolazi polako i do jačanja svesti, a zatim i do promene budžetskog tretmana krupnih problema u oblasti zaštite životne sredine.

Načelnik odeljenja za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine Aleksandra Došlić istakla je da je većina direktiva EU transponovana u domaće zakonodavstvo i da postoji problem implementacije. Ocenila je da u reforme sistema zaštite životne sredine moraju da se uključe i nadležna ministarstva za poljoprivredu, vodoprivredu, šumarstvo, energetiku, prostorno planiranje i građevinu.

Ona je dodala da Ministarstvo planira da bude uvedena i zakonska obaveza formiranja saveta korisnika i stručnih saveta i za sva zaštićena područja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi