Danak krize: Nemačke firme odbijaju nove narudžbine, a šta će biti sa njihovim partnerima u Srbiji

Ako bi gledali samo izveštaje o rastu BDP u Nemačkoj, mislili bi da ta zemlja nema problema i da je gotovo ostavila ekonomsku krizu izazvanu pandemijom kovid-19 iza sebe. To bi bila dobra vest i za Srbiju, kojoj je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner i u kojoj rade brojne nemačke firme, a još više njih proizvode za partnere u Nemačkoj.

Međutim, stvari ne stoje baš tako dobro kako ih pojedinačni delova statistike prikazuju i to bi moglo da znači dodatne probleme za srpsku privredu, koja ni sama ne stoji tako dobro kako na prvi pogled izgleda, kaže za 24sedam Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda i urednik biltena “Makroekonomske analize i trendovi“.

Raste BDP ali iz “pogrešnog” razloga

– Nemački BDP raste dobrim tempom ali to, nažalost, nije posledica rasta industrijske proizvodnje već otvaranja uslužnog sektora nakon ograničenja koja su bila tokom prošle godine i početkom ove. Već smo u maju i junu imali naznake da nešto ne ide kako treba, jer je nemačka industrijska proizvodnja u maju i junu imala pad. A znamo koliko ona kao motor evrozone znači za EU i za nas i našu privredu ovde – ističe Nikolić.

Malo kovid i logistika, malo geopolitika

Ali, na sve to dolazi i nešto, ističe Nikolić, što se u evropskoj javnosti ne pominje često – geostrateški razlozi.

– Komercijalni i logistički problemi od kojih danas pati svetska trgovina s vremena na vreme povremeno se pojačaju zbog pritisaka i mera koje na Kinu vrše zapadne zemlje. Neki od njih su otvoreni, poput raznih sankcija, zabrana rada njihovih firmi i prodaje tehnologije, a neki prikriveni. O tome se u Evropi ne govori mnogo, ali i sama EU je pritiskala Kinu, iako od nje u ekonomskom pogledu mnogo zavisi. Prateći SAD u njihovom obračunu sa najvećim globalnim konkurentom, postala je kolateralna šteta jer deo ovih logističkih problema je i politička osveta Kine zbog pritisaka – napominje Nikolić.

Uzroci industrijskog pada u Nemačkoj, ali i u svim razvijenim zemljama EU, su više-manje poznati. Lanci nabavke repromaterijala se još nisu oporavili od prekida iz 2020, nedostaju mikročipovi ali i osnovni materijali poput čelika i građevinskih materijala. Problem je i logistika, jer niti ima slobodnih kontejnera, niti dovoljno brodova da nadoknade višemesečni manjak u Evropi. A i ono što iz Azije stigne, sada je mnogo skuplje nego što je bilo pre pandemije.

Šta će biti sa Srbijom

Nemački problemi u industriji brzo će se, ako već nisu, preneti i na partnere u Srbiji.

– I kod nas je jun pokazao da industrijski zamah slabi i ostaje da pratimo kako će se razvijati situacija na našem najvećem izvoznom tržištu. A problema imamo i kod kuće jer, recimo, za sve što vam iz uvoza treba u građevinarstvu ne možete da dobijete “danas za sutra“, već su rokovi isporuke pomereni na tri do pet meseci – objašnjava Nikolić.

Ovakva situacija neće se promeniti do kraja godine, a mnogo bolje, prognozira Nikolić, neće biti ni u nekom srednjeročnom periodu. Srbija je već u prvom kvartalu proglasila “izlazak iz krize“ ali Nemci za 2019. zaostaju još 3,3 procentna poena BDP-a. U najboljem slučaju, “izlazak“ na nulti pretpandemijski nivo očekuju sredinom 2022.

– Problemi koje je doneo kovid samo se kaleme na postojeće koji su i u Nemačkoj postali hronični, kao nedostatak radne snage, i biće i dugotrajni i sa velikim posledicama – najavljuje Nikolić.

Nestašice, poskupljenja, probijanja rokova…

Nemačka ekonomija je porasla u drugom kvartalu 2021. godine za 9,4 odsto međugodišnje, desezonirano, objavio je zavod za statistiku Destatist. Ekonomska aktivnost Nemačke u navedenom tromesečju je za 3,3 procenta ispod pretkriznog nivoa u četvrtom kvartalu 2019.

Čak 83 odsto preduzeća iz raznih privrednih grana žali se na nestašicu ili poskupljenje sirovina, delova i robe, pokazuje anketa Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) sprovedene u 3.000 nemačkih firmi u zemlji i inostranstvu.

S problemima se susreće više od 90 odsto preduzeća, počev od metalske, preko automobilske do hemijske industrije. Sve grane u kojima su, pogotovo u automobilskoj industriji, Nemcima partneri firme iz Srbije.

– Trenutno uočavamo veliku nesigurnost – ukazuje Folker Trajer iz DIHK.

Pročitajte još:

Laptop za 550, sat “fosil” za 250 dinara: Šta se sve i po kojoj ceni proda na aukciji Pošte Srbije

U Trsteniku jedan Švajcarac od domaće sorte pravi svetska vina: Kad zamiriše na bosiljak ili bagrem

Koliko je stvar ozbiljna najbolje pokazuje anketa u kojoj je 42 odsto preduzeća navelo da ne uspevaju da obrade sve postojeće narudžbine, a 17 procenata njih već mora da odbija nove poslove.

Problem je evidentan i u Srbiji, gde se nesigurnost na izvoznim tržištima pokazala kao pogubna po ovdašnju proizvodnju već u maju, kada je preokrenut trend visokog rasta. Desezonirani indeks je u maju pao za 5,5 odsto, a potom je došao i loš jul.

– Čak i ako “delta soj“ ne bude poguban po industriju kao prošlogodišnji, očigledno je da se muka nećemo rešiti tako brzo. Ako su Nemci postali neko kome ne možete verovati da će ispuniti dogovorenu narudžbinu, što nikada u istoriji nije bilo, šta će biti sa ostalima – zaključuje Nikolić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi