FREN: Pad BDP-a Srbije 1,5 odsto, rezultati bolji od većine evropskih zemalja
Šta pokazuje analiza Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN)
Srbija je, kao i sve druge ekonomije, tokom ove godine bila u krizi, ali je ostvarila bolje rezultate od većine evropskih zemalja, navodi se u najnovijem 62. broju Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
U broju koji je danas predstavljen onlajn, pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2020. procenjen je na oko 1,5 odsto, što je znatno manje od onog koji se očekuje u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), gde se očekuje pad od oko pet odsto i u celoj Evropskoj uniji, gde se očekuje pad od oko 7,5 odsto.
Inflacija pod kontrolom
Tokom krize, stoji u izveštaju, makroekonomska stabilnost Srbije nijednog trenutka nije bila ugrožena a isplata minimalne zarade za veći deo privatnog sektora u periodu od pet meseci je ublažila i odložila pogoršanje stanja na tržištu rada.
Ističe se da je inflacija ostala niska, oko 1,6 odsto, u proseku, kurs dinara stabilan, a tekući deficit, iako i dalje relativno visok, umanjiće se na oko pet odsto BDP-a u odnosu na oko sedam odsto BDP-a iz 2019. godine.
Bez brige za sledeću godinu, cene će mirovati; Pixabay/27707
Fiskalni deficit koji je u 2020. iznosio oko devet odsto BDP-a, bio je za 1,5 odsto BDP veći od prosečnog deficita u zemljama CIE.
Stručnjaci Ekonomskog fakulteta navode da je Srbije u pandemiju ušla sa relativno visokom stopom rasta, za razliku od većine evropskih zemalja čije privrede su tokom prethodne godine značajno usporile, dok su neke bile u blagoj recesiji, što je uticalo da pad BDP u ovoj godini bude nizak.
Pročitajte još
Sve će nadoknaditi u 2021.
Prema njima, drugi razlog malog pada BDP je visoko učešće proizvodnje egzistencijalnih proizvoda u strukturi privrede, dok je učešće delatnosti koje su naročito snažno pogođene krizom nisko. Konačno, kako ističu, snažan i neselektivan fiskalni stimulans, koji je rezultirao fiskalnim deficitom od devet odsto BDP, uz ekspanzivnu monetarnu politiku, ublažio je pad BDP u ovoj godini.
Kada je reč o sledećoj godini, očekuje se da bi privreda Srbije mogla da ostvari rast od tri do četiri odsto, što implicira da će se u potpunosti nadoknaditi pad iz ove godine kao i da će za oko dva odsto premašiti pretkrizni nivo privredne aktivnosti.
Dostizanje pretkriznog BDP moguće je na osnovu postojećih kapaciteta, što znači da za to nisu potrebne značajnije investicije.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari