Kumovski biznis: Vode vodenicu koju mnogi znaju a da nikada nisu čuli za Markovu Crkvu (FOTO/VIDEO)

Na 20 kilometara toka reke Toplice još pedesetih godina prošlog veka bile su 23 vodenice. Jedna od njih, poslednja pre ušća u Kolubaru bila je Jeremića vodenica, vlasništvo trgovca iz susednog sela Ratkovac koji je između ostalog bio i vlasnik čuvenog hotela Grand u Valjevu, a koji ju je otkupio od Turaka. Danas se ona zove „Kumova vodenica“, zahvaljujući jednom davnašnjem kumstvu očuvana i obnovljena pre desetak godina. Uz osnovni mlinarski posao sada je i turistička atrakcija, kaže reportaža AgroTV.

U biznis iz ljubavi prema tradicionalnom

Dva kuma, Milan Pavlović i Slavko Jovanović iz sela Markova Crkva, upustili su se u ortakluk i opovrgli verovanje u Srbiji da kumovi ne treba da imaju zajednička posla da se ne bi posvađali. Za posao su odabrali jedno od tradicionalno dva kultna mesta u društvenom životu Srba, jer po važnosti okupljanja oduvek je išlo crkva, pa vodenica.

Selo Markova Crkva, u opštini Lajkovac na tromeđi sa teritorijom Valjeva i Mionice, iako ima samo 120 žitelja, ima čak dve vodenice koje su „u funkciji“, što to je pravi kuriozitet u Srbiji. Pored „Kumove“ tu je i „Sretenovića vodenica“, sa jedinom valjaricom sukna u Srbiji.
Milan i Slavko su vodenicu kupili 2009. od poslednjeg vodeničara kao i jednog od naslednika Jeremića.

- Prvenstveno smo želeli da obnovimo vodenicu i ona sada radi a to što smo zamislili prenosimo polako i na svoje sinove. Iako u našem kraju postoji verovanje da su ovo „turske vodenice“, mi se borimo da dokažemo i pokažemo da su naše, da ih je naš narod osmislio i napravio a da su ih Turci samo prodali nazad kada su se povlačili posle oslobođenja. Verujte, ovde je mnogo upotrebljeno i mehanike i fizike i matematike, i treba biti ponosan na to – kaže Milan.

Da bi „sačuvali dušu“ objekta, sva građa koja je zbog protoka vremena morala da bude zamenjena je nabavljena sa urušenih objekata iz okoline, i sve je originalni ručni rad uklopljen u vodenicu koja je građena u perioda ne mlađem od 250 godina.

Po kvalitetu mlevenje bez premca

Ova vodenica je jedinstvena i po tome što ima tri vitla, odnosno tri mlinska kamena. Na njima se danas melje i pšenica i kukuruz, heljdu, speltu, ječam, ovas…

- Oni mogu da kvalitetno izmelju i svaku žitaricu ali verujte, nema ni bolje kafe od one mlevene na ovakvim kamenovima – objašnjava Milan za AgroTV.

Ali ovaj posao za Milana i Slavka nije samo razonoda i zanimacija, već se ozbiljno bave mlinarskim poslom. Svoje proizvode, od žitarica koje sami uzgajaju na pet hektara i od kooperanata, uspeli su da „proguraju“ i u lance megamarketa pa se tako na rafovima može naći „Kukuruzno brašno iz Kumove vodenice“.

- O kvalitetu ovakve meljave u poređenju s bilo kojom drugom nema se šta ni razgovarati. Princip mlinskog kamena je jednostavan ali neprevaziđen. Odsto 100 kila žita koje donesete dobićete 50 kilograma brašna i mekinje. Sve je tu, integralno i ništa se ne baca a nema sagorevanja koje bi naštetilo kvalitetu a nema ni „tip 400“ ili „tip 500“ već je „tip“ onaj koji vodeničar oseti pod prstom – ističe Milan.

Kad se osmisli i „uveže“ – ozbiljan biznis

Da li se ovaj biznis isplati danas u Srbiji. Milan Pavlović odgovara sa narodnom „od lampeka (sprave za pečenje rakije, odnosno usluge koja se za pečenje naplaćuje) bolje je jedino vodenica“.

- Sve čemu se pristupi sa ljubavlju i voljom na kraju donese i zaradu a pogotovo kada se radi o hrani. Posle svih ovih epidemija i modernih bolesti ljudi su shvatili šta znači zdrava hrana i ono što se dobija prirodno. Tu je i potreba da se očuva tradicija, pa postoji i interesovanje u poslednje vreme i za vodenicama. A kad gost već dođe i oduševi se vodenicom, može i da popije kaficu, pojede nešto domaće i otvara se priča seoskog turizma. Mnogo je mogućnosti  – kaže Pavlović.

Upravo na tome je bazirana i „priča“ ovih vodeničara, koji su pored mlevenja žita otvorili i mali ugostiteljski objekat, sve sa bazenom, gde se u septembru, na Malu gospojinu, otvara sezona okupljanjem tridesetak vodeničara iz Društvo vodeničara Srbije.

Vodenice u državnoj agendi

Važnost ovakvog projekta prepoznala je i država pa je ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić početkom meseca je posetio „Kumovu vodenicu“ i najavio novi program pomoći privrednim aktivnosti u selima Srbije, u kojem će biti i obnova i pokretanje starih vodenica u Srbiji.

- Vodenice potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj. Danas vodenice potočare mogu da imaju vidljiv značaj u okviru seoskog turizma. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama - istakao je Кrkobabić.

Prema podacima iz 1867. godine, u Srbiji je bilo 7.125 vodenica a beleške Društva vodeničara Srbije govore da ih je 1948/49. godine bilo još i više - 7.500 vodenica. Sada ih je ostalo tek delić od toga.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi