Kod njih je srpsko pivo jednako nemačkom: Kraft pivari se ne daju koroni

Nečemu što je stabilno raslo poslednjih deset, dvanaest godina a procvetalo u poslednje dve, sve do ovog proleća ozbiljno je zapretila korona i problemi koje je ona sa sobom donela. Kako je stalo ugostiteljstvo i ljudi primorani da ostaju po kućama, stalo je i kraft pivarstvo, kaže za 24sedam Dejan Smiljanić, suvlasnik beogradske “Pivare Blek turtl” (The Black Turttle Brewery), poznatije kao “Kornjača”.

Smiljanić kaže da je šest njegovih kolega iz većih pivara već podnelo zahtev za mirovanje statusa kod Poreske uprave, jer ne mogu da posluju normalno.
– Ako ne bude nekog rešenje u koje bi se uključila država, 90 odsto njih će zatvoriti radnje. Zatražili smo jednokratnu pomoć, novac kojim bismo preživeli do proleća. U principu, država hoće da pomogne samo je problem da nađemo način kako se da izmeri koliko da se kome da. Predložili smo da se gleda preko prošle godine plaćane akcize, ali čim im se spomene akciza… Videćemo – kaže Smiljanić.

Njegov kolega iz Novog Sada Branislav Ćirić, suvlasnik “Pivare Zbir”, je malo optimističniji.
– Očekivali smo veliki rast ove godine, koji je izostao ali i dalje pomalo rastemo i pored sve ove krize. Ne znam šta će biti dogodine, ali nadamo da ćemo svi preživeti i nastaviti gde smo stali, jer imamo još svašta da ponudimo ljubiteljima piva  – kaže za 24sedam Ćirić.

Kukuruz i pivo

Na srpskom tržištu piva generalno postoje i piva koja su pravljena od kukuruza umesto ječmenog slada, kako to “nalaže” čuveni  nemački “Zakon o  pivu”. Neka od njih čak nisu ni deklarisana kao takva i sa etikete ili natpisa na konzervi ne može se razlučiti od čega su napravljena.
Iako je očigledno da se radi korišćenju jeftinog sastojka radi obaranja tržišne cene pivu, srpski kraft pivari nerado govore o takvim potezima kolega iz velike industrije.
– Prvo, industrijsko pivo i zanatsko pivo su dva potpuno različita proizvoda generalno i ne treba ih meriti. Svako ima svoje prednosti i mane. Drugo, znam da neki tvrde da pivo od kukuruza nije pivo, ali postoje recimo dve kraft pivare u SAD koje prave pivo isključivo od kukuruza i tako ga i deklarišu – kaže Smiljanić.
– Bitno je da ljudi znaju šta piju, da to stoji na deklaraciji, a u našem zanatskom pivu nema raznih ekstrakata i aditiva. Kraft pivari idu na kvalitet a ne na obaranje cene – kaže na ovo Ćirić.

U zanatskom pivarstvu u Srbiji prošle je godine bilo registrovano 55 velikih pivara a pretpostaljaseda onih malih, kućnih, ima još oko 400. Na tržištu se uveliko zavisi od sopstvene prodaje, zatim prodaje u specijalizovanim barovima i pivskim kućama, a u poslednje vreme i sve više ugostitelja prepoznaje potrebu i želju svojih mušterija da popiju kvalitetno pivo čiji ukus se razlikuje od klasične konfekcijske ponude industrije piva.

Tu su i trgovinski lanci, ali prodaja je tamo, kaže Smiljanić, simbolična.
– Mi smo za trgovinske lance pomalo komplikovani jer naše pivo zahteva posebne uslove za držanje na rafovima jer piva nisu pasterizovana, nemaju konzervans pa ne mogu dugo da stoje. Pored toga nije svakodnevnoj mušteriji jednostavno prodati pivo pored koga stoji drugo znatno manje cene. I na kraju, malim pivarama ne odgovara odloženo plaćanje, koje se kod velikih trgovina podrazumeva – kaže Smiljanić.

I pored toga, kaže Ćirić, pojedini pivari su se snašli i iskoristili akcije za besplatno ulistavanje kod pojedinih trgovaca, tako da ni mušterije hipermarketa nisu uskraćene za kvalitetno pivo., doduše po ceni koju taj kvalitet nameće.

Kvalitet mora da se plati

A cena kraft piva, mora se priznati, nije mala iako kvalitet nije upitan. Bar je pedeset odsto veća od “standardnog” piva. Zavisno od pakovanja u kome dolazi, ide od 100 za pola litra do 350 dinara za bocu od 0,33.

– I onda tu cenu kupac uporedi sa industrijskim pivom čija reklame vidi svakodnevno a pritom mu je cena danas u proseku 15 dinara manja nego što je bila pre tri, četiri godine – objašnjava Smiljanić.
Ali, onaj kupac koji pređe tu “psihološku barijeru” cene dobija sasvim novo iskustvo i poimanje ukusa piva. Čak i u Srbiji, zemlji gde se kvalitet domaćih proizvoda i dalje teško nosi sa svetom.
– Naša kraft piva su odličnog kvaliteta bez problema možemo da se merimo sa svima u regionu pa i najboljim zanatskim pivom u svetu – tvrdi Smiljanić.
Ćirić to ilustruje “plasmanom” srpskih kraft piva na svetskoj mobilnoj aplikaciji za ljubitelje piva “Antapd” (Untappd), gde srpska kraft piva dobijaju dobre ocene od onih koji su ih kušali.
– Kod nas se ljudi tek upoznaju sa kraft pivom, njegovim stilovima i podstilovima. Iskreno, nezahvalno je dati nekome neko ekstremno kraft pivo a da nije upoznat sa kraftom generalno. To mora ići polako – objašnjava Ćirić.
Ovo svakako nije na odmet znati jer obični pivopija se retko sreće sa pivom u kojem može osetiti u aromu espreso kafe, tiramisua, crne čokolade, karamele, zove, jagode…

Najskuplja sirovina a najmanja cena

Proizvodnja piva nije misterija, pivarska tehnologija je opštepoznata i relativno jednostavna, a ni do opreme više nije teško doći. Doduše, treba za sopstvenu pivaru izdvojiti od 50.000 evra ,a sve i do pola miliona. Ali, za kvalitetno pivo potrebno je prevashodno znanje, posvećenost, pedantnost i na kraju, ili bolje reći na početku – kvalitetna sirovina.
Tu su domaći kraft pivari na velikoj muci jer gotovo sve sastojke moraju da uvoze. Nekad čuvenog vojvođanskog hmelja sada ima tek nešto malo oko Bačkog Petrovca, gde se sade visokoaromatične američke sorte i koje koriste neki domaći proizvođači. Kod nas se još može naći ječmeni slad za lager piva, i to je to.

Pročitajte još:

Konačno rešen problem agencija? Država ponudila da plati deo polise

Spasići ne odustaju: Grešite, strancima je zanimljiva tamjanika

– Sve ostalo se uvozi, i zbog toga su u Srbiji sirovine najveći izazov u zanatskom pivarstvu. A dolaze nam iz celog sveta, hmelj iz Nemačke i Australije, kvasac ih Belgije… – kaže Branislav Ćirić.
Smiljanić dodaje da se sada sve to može naći kod uvoznika, ali je problem što je uvoz opterećen dažbinama.
– I tako naši pivari imaju najskuplje sirovine u Evropi a prodaju najjeftiniji kraft jer domaći kupac ne može da plati kao Nemac ili Belgijanac – kaže Smiljanić.
Prespektiva srpskog tržišta kraft piva je izgledna jer to je tržište u nastajanju a naši ljudi vole pivo. Da nije epidemije, ekspanzija bi se nastavila a ovako, kaže Ćirić, niko ne može da predvidi šta će biti ni naredne godine.
–  Mislim da ljudi moraju da naviknu da žive sa ovim a proizvođači su već počeli da se prilagođavaju, okreću se onlajn dostavi i slično. Mi smo krajem prošle godine otvorili Tap rum u Novom Sadu, gde se pije pivo i ujedno gleda kako se proizvodi i to je možda jedan način da se brže razvija. Kada ovo prebrodimo, budućnost je svetla – zaključuje Ćirić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi