Arsić: Zbog sukoba u Ukrajini rast privrede sporiji, a inflacija veća
22.03.2022 | 12:56
Profesor Ekonomskog fakulteta na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalni monitor nabrojao je mehanizme negativnog uticaja ukrajinske krize na Srbiju
Copyright 24sedam/Goran Sivački
Krajem 2021. i početkom ove godine stanje u privredi Srbije se pogoršava kao rezultat problema u energetskom sektoru Srbije, visoke inflacije i rasta cena energenata na svetskom nivou, istakao je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na predstavljanju najnovijeg broja Kvartalni monitor.
Kako je istakao, sukob u Ukrajini će negativno uticati na privredu naše zemlje tako da će rast biti sporiji, a inflacija će biti veća i dugotrajnija. Kako očekuje, rast inflacije imaćemo tokom drugog kvartala ove godine.
Trgovina i saobraćaj povukli BDP
- Spoljni deficit će rasti, neizvesno je kretanje stranih direktnih investicija, dok se očekuje da i fiskalni deficit i javni dug takođe porastu – rekao je Arsić.
Prema njegovim rečima, rast privrede Srbije u 2021. je varirao po privrednim delatnostima, pa su tako prednjačili trgovina, saobraćaj i turizam, dok je nastavljena ekspanzija i u građevinarstvu.
- Industrija ima solidan rast, finansijske usluge, IT i telekomunikacije stabilno su rasle, a poljoprivreda opada zbog suše. Ipak, na strani tražnje prednjači rast investicija i izvoza, dok privatna potrošnja, za razilku od državne, solidno raste – naglašava Arsić.
On je rekao i da je sa rastom BDP-a od 7,4 odsto u 2021. Srbija bila među najboljima u Evropi, te da spada u zemlje koje su se najbrže oporavile od kovid krize. Ipak, kako je istakao, učešće domaćih privatnih investicija je malo, što ukazuje na to da za njih nisu najbolji uslovi i da ih treba promeniti.
Kada su u pitanju perspektive rasta u 2022. godini, on ističe da sukobi u Ukrajini, pre svega, smanjuju očekivani rast privrede Srbije od oko četiri odsto u ovoj godini. Arsić naglašava da je prostor za fiskalne i monetarne stimulanse ograničen zbog visoke inflacije i rasta javnog duga.
Prelazak preduzeća iz Rusije u Srbiju...
Arsić nabraja mehanizme negativnog uticaja ukrajinske krize na Srbiju.
- To su rast cena energenata i promene relativnih cena, smanjenje izvoza u Rusiju i Ukrajinu koji je vredan milijardu evra, zatim na smanjenje rasta evropskih privreda, kidanje proizvodnih lanaca i smanjenje domaćih i stranih investicija. Vlada Srbije je neke efekte prevalila sa potrošača i preduzeća na poreske obveznike, što će ublažiti i odložiti njihovo dejstvo – navodi Arsić.
S druge strane, dodaje on, rast cena poljoprivrednih proizvoda, moguće izmeštanje nekih preduzeća iz Rusije u Srbiju, kao i rast kvote za izvoz gvožđa u EU, povoljno utiču na privredu Srbije.