Inflacija glavna pretnja Srbiji zbog rata u Ukrajini
01.03.2022 | 10:52
S hranom neće biti problem, ali moraju se očekivati više cene energenata i slabiji izvoz srpske robe u Rusiju, napominju iz PKS na temu posledica rusko-ukrajinskog oružanog sukoba
Copyright Profimedia
Ekonomske posledice rusko-ukrajinskog sukoba po Srbiju mogle bi da se ogledaju prevashodno kao dalji nastavak energetske krize i svega što ona sa sobom dalje nosi, kažu iz Privredne komore Srbije.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS-u, Mihailo Vesović, kaže da kriza u energetici postoji zbog dvogodišnje pandemije i to nije šok kakav je mogao biti ali se sada može očekivati dodatni inflatorni pritisak i skok cena energenata na svetskom tržištu.
Vlada mora da se izbori sa cenama
Osvrnuo se na stanje u našoj zemlji i poručio da je Vlada donela odluku da nema rasta cena u prehrambenoj industriji, što je, kazao je, održivo na neko vreme, ali nije ostvarivo na dugoročnom planu, jer se resursi crpe iz robnih rezervi.
- Ono što je dobro, jeste što je 80 odsto hrane koja se kupuje u našim prodavnicama domaćeg porekla. Mi ne zavisimo od raskidanja logističkih lanaca. Nećemo imati problem nestašice, videćemo na koji način će moći da se balansira sa cenama - poručio je Vesović.
Na pitanje o mogućem poskupljenju žitarica i hleba zbog ukrajinske krize, Vesović je naveo da Srbija godišnje proizvede 3,3 miliona tona pšenice, a da potreba domaćeg tržišta za ovom žitaricom iznosi 1,6 miliona tona, te, kaže, nema razloga za brigu u tom domenu.
Poručio je da je na državi da sprovede mere kojima će potrošači u narednom periodu biti zaštićeni, a cene proizvoda od žitarica pristupačne.
Nafta će sve poskupeti
Naveo je da će se rast cena energenata, struje i nafte "preliti" na druge industrije, a posebno odraziti na prehrambeni sektor, te istakao da su time najviše pogođene, kako zemlje Evrope, tako i Srbija.
Dodao je da situaciju dodatno otežavaju sankcije koje su uvedene Rusiji, a koja je veliki i uvoznik, i izvoznik u evropske zemlje i Srbiju.
On je rekao da je plan bio da do leta padne inflatorni pritisak koji je dostigao 10 odsto na godišnjem nivou, ali da trenutna situacija u Ukrajini i Rusiji menja sve planirane tokove.
- Možemo očekivati da će se inflacija zadržati na izuzetno visokom nivou. Srbija je izuzetno zavisila od evropske ekonomije i sada delimo sudbinu evropskih kompanija, pa kako se bude odvijala situacija u Evropi, tako će se preslikavati i na nas - kazao je Vesović.
Prema njegovim rečima sada je prioritet da se zaštite domaće kompanije koje će krizom biti najviše pogođene, kao i da Srbija nađe kupce za svoje proizvode na drugim tržištima, jer će izvoz u Rusiju biti smanjen, bez obzira što naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji.
BONUS VIDEO