Povratak u vinogradarstvo: Mladi da prave vino a Skandinavci da ga piju

03.05.2021

14:22

0

Na području Lazarevca razvija se proizvodnja grožđa i vina nakon što su kombinati propali

Vino vinarije Zorča, Tanjug/Jadranka Ilić

Lazarevačko vinogorje je u vinskoj reonizaciji Srbije novo, ali postoje podaci da je još polovinom 19. veka bilo vinograda i proizvodnje vina. Umereni razvoj počinje posle 2000. kada su neki mladi počeli da se „vraćaju“ vinogradarstvu nakon propasti socijalističkih industrijskih kombinata.

– Koketiramo sa tradicijom po pitanju proizvodnje vina, ali i sa uvođenjem nove tehnologije – kaže predsednik Udruženja vinograda i vinara, Zoran Jovanović, koji vinograd i vinariju Zorča podigao na mestu odakle je Lazarevac na dlanu.

Jovanović, inače uspešni veterinar, lokaciju je odabrao prilikom veterinarske posete sadašnjem komšiji.

– Kasnije smo pronašli u porodičnoj istoriji da je moj pradeda, u Prvom svetskom ratu ranjen na sadašnjem vrhu našeg vinograda – kaže i dodaje da je to sinergija i koincidencija.

Krenulo uz subvencije

Razvoj vinograda ocenjuje kao postepen i borbu sa vremenom.

– Do skora je išlo traljavo i sporo, ali se nedavno na nivou države formirao Savez udruženja vinara i vinogradara koji se izborio za deo budžetskog novca. Sada se finansira uvećanje vinograda, proširenje kapaciteta vinarija, a tu je i IPARD sistem za vinare i vinogradare preko 20.000 litara – objašnjava on.

Zoran Jovanović, Tanjug/ Jadranka Ilić

Iz Lazarevca su u proces dobijanja geografskog porekla, sa izradom elaborata što traje i do pet godina, ušle tri vinarije, a „Zorča“ je nedavno taj posao i završila.

Pročitajte još:

– Izgurali smo proces i dobili geografsko poreklo. To će nam doneti respekt jer će kupci znati da na lokalnom nivou imaju ozbiljne vinarije i kvalitet – kaže Jovanović.

Iz vinarije „Zorča“ su sortna vina kaberne, merlo, pino griđo i šardone, kao i kupaža merlo i kaberne.

Vinarija je profilisana do 20.000 litara godišnje, a vino se prodaje u objektu. Zato se uz degustacionu salu, dograđuje podrum, i pravi apartmanski deo.

– Dolazi nam ogroman broj Skandinavaca. Otkrili su nas slučajno, a sada nam je par sajtova koji se bave turizmom poslalo zahtev da postavimo naše kapacitete – kaže Jovanović.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Povezane vesti