Na red stigla i Petrohemija? Ozbiljna prilika i za Srbiju i za Rusiju

“Hemijska industrija Pančevo – Petrohemija” je, možda i u svetu, jedinstven primer srpske privatizacije. Fabrika koja ima skupe i svetski tražene proizvode koje izvozi u 30 zemalja više od dve decenije ne može da nađe pristojnog kupca.

Da stvar bude gora, ova “udavača” sve vreme najbolju “priliku” ima odmah preko plota, Rafineriju nafte Pančevo Naftne industrije Srbije, velikog postrojenja s kojim je bukvalno povezana – cevima produktovoda.

I to bi sada trebalo da se promeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče prilikom otvaranja pogona “Duboke prerade” da je postignut dogovor sa predstavnicima “Gaspromnjefta” (većinskog vlasnika NIS-a) da se formiraju stručni timovi, koji će “razmotriti privatizaciju Petrohemije“.

– Znate da smo sa MMF-om i Svetskom bankom već godinama imali probleme zbog Petrohemije i danas smo ne samo odškrinuli, već širom otvorili vrata dogovoru sa “Gaspromnjeftom” – rekao je Vučić.

Uz zahvalnost generalnom direktoru ruskog giganta, Aleksandru Đukovu, “što ima hrabrosti da donosi teške odluke“, Vučić je istakao da to nije lak zadatak ni za NIS, ni za našu državu.

Veliki izvoznik, a niko je neće

Pančevačka “Petrohemija” jedna je od 78 fabrika, odnosno preduzeća i banja, koje su ostali  na spisku za privatizaciju, a od kojih ni polovina realno ne može ni da se oglasi za prodaju jer postoje sudski sporovi ili neki drugi imovinski problemi.

Samo privatizacija “Petrohemije” traje decenijama ali, i pored povremenih ozbiljnijih napora države da se kupac nađe, do “udaje“ nije došlo. Da bi sada stvar ipak mogla da ima srećan kraj, smatra i profesor Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

– Promenio se stav i Rusije i “Gaspromnjefta” o NIS-u, ali i celokupna energetska geopolitička igra u Evropi. Na dobitku bi bili i mi i oni, jer Srbija bi se rešila još jednog ogromnog, a višedecenijskog gubitaša. Rusi bi, doduše uz ulaganja koja su neophodna, dobili fabriku čiji se proizvodi traže i u EU. Evropa ne želi takve fabrike kod sebe, zbog ekologije, ali svakako želi njihove proizvode – kaže za 24sedam Savić.

Da se “Petrohemijini” proizvodi cene, a da bi uz odgovarajuće investicije u kvantitet i kvalitet ovaj ionako veliki izvoznik bio još veći, slaže se i Dragan Stevanović, sekretar Udruženja PKS za hemijsku industriju.

Kupac mora mnogo da uloži

– Svuda u svetu su pogoni rafinerije i petrohemije kompatibilne celine, pa su tako rađeni i kod nas. A imali smo neprirodnu situaciju da imaju dva vlasnika. Sada bi to trebalo da se promeni – ističe Stevanović.

On podseća da “Rafinerija” daje “Petrohemiji” primarni benzin, nus-proizvod u svojoj proizvodnji s kojim inače ne bi znala šta bi, da “HIP” prerađuje otpadne vode za obe fabrike, a da su im i energane povezane, tako da jedna može da pokrije eventualni “ispad“ druge.

Tretman samog “NIS-a” unutar “Gaspromnjefta” dugo je bio “nerešen“ i kao da sami Rusi nisu znači da li će jedina srpska rafinerija (Novosadska je u međuvremenu zatvorena) opstati kao rentabilna. No, onda se krenulo u ozbiljna ulaganja, kao što će biti potreban i kod komšija u “Petrohemiji”.

A Rusima nisu strana, ni nepoznata, ulaganja koja bi morala da uslede. Imali su priliku da vide kako je to kada kupuju od Srbije kada im je prodat NIS. Iako je u javnosti to doživljeno kao “rasprodaja porodičnog srebra”, Rusi su platili 400 miliona evra da bi u njega investirali oko tri milijarde evra, i to u ono što je već, po rečima samih Rusa nesrećno, započeto. Tek su tako rafineriju doveli na prihvatljiv nivo, a sada sa “Dubokom preradom” i na svetski nivo.

– Para za osavremenjivanje “Petrohemije” će svakako trebati mnogo, a mi toliki novac nemamo. “HIP” već neko vreme posluje pozitivno, jer su niska cena nafte i gasa, kao njihovih glavnih sirovina, ali istorijski dugovi su se nagomilali – naglašava Savić.

Ne sme se propustiti prilika

I upravo o tim dugovima i eventualno dodatnim pogodnostima, će razgovarati srpsko-ruski “tim za privatizaciju“. Stari dugovi se procenjuju na nekih 300 miliona evra, što je otprilike jednoipogodišnja vrednost izvoza “Petrohemije”, a moguće je da će Rusi tražiti i još nešto, kao što je u slučaju kupovine NIS-a bila, recimo, garantovano (pre)niska rudna renta.

Pročitajte još: EKSKLUZIVNO Jorgovanka Tabaković: Nećemo prodati Poštansku štedionicu, uvek ću se zalagati za to da imamo što više domaćih banaka

Pročitajte još: Odluka pada u decembru: BIGZ prodaje imovinu velike vrednosti?

Savić smatra da se u proteklih nekoliko decenija promenio i odnos države Srbije prema velikim državnim firmama. I on i Dragan Stevanović se slažu da se ova prilika ne sme propustiti. Valjda se neće više ponoviti situacija s kraja prošlog veka da jedan “Folksvagen” dođe da kupi “Zastavu“, ali zbog uslova koje im je ponudila Srbija, na kraju pazare češku “Škodu”.

– Kao što smo bili razumi po pitanju prodaje “Bor-a” i “Smederevske železare”, tako ćemo biti i po pitanju “Petrohemije”. Čak i kada dugoročno to nije naš interes, prodaja mora da se završi jer para za neophodno ulaganje nema, a bez toga sledi propast. Kako je država otpisala 900 miliona evra duga “Boru”, tako bi mogla i ovaj “HIP-u” – zaključuje Savić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi