Ko će raditi umesto njih? I divlje pčele ubrzano nestaju, ugrožene flora i poljoprivreda

Od 1990. do 2015. godine broj divljih pčela u svetu je smanjen za četvrtinu, pokazali su podaci organizacije “Global biodiverziti informejšn fasiliti” (GBIF), globalne mreže koja prikuplja podatke o raznolikosti flore i faune na Zemlji.

Podaci su prikupljani iz muzeja i sa univerziteta, te zahvaljujući istraživačima-amaterima.

To ne znači da su određene vrste pčela praktično izumrle, već su postale toliko retke da ih je gotovo nemoguće proučavati u prirodi, prenosi list “Gardijan”.

Divlje pčele, poznate kao usamljene pčele ili samice, žive izvan košnica i nemaju maticu. Vrlo su uspešni oprašivači i imaju slabašan žalac, koji retko koriste.

Zahvaljujući saradnji sa istraživačima-amaterima i mogućnosti razmene podataka, naučnici su prikupili veći broj informacija i zaključili da se broj vrsta divljih pčela smanjuje.

“Nije reč o kataklizmi, ali ne možemo biti zadovoljni stanjem u kome su pčele sada”, ističe glavni autor studije Eduardo Zatara, biolog sa argentinskog državnog univerziteta i član argentinskog Nacionalnog saveta za tehnička istraživanja.

Studija sprovedena tokom 2020. godine u SAD ukazuje na ozbiljan problem – nedostatak pčela na poljoprivrednim područjima ograničava dostupnost određenih vrsta useva.

Ubijamo korov i štetočine, a umiru zlata vredne pčele

Stručnjaci upozoravaju da je britanska vlada, kao i francuska, nedavno dopustila poljoprivrednicima da koriste “neonikotinoide” pri uzgoju šećerne repe uprkos tome što je reč o pesticidu koji ubija pčele, od kojih je dobijanje meda zapravo mnogo manja blagodet za čovečanstvo nego što je njiuhova osnovna uloga – oprašivanje. U EU je korištenje “neonikotinoida” zabranjeno 2018. godine ali se stalno nalaze izgovori da se ta zabrana izvrda.

Pročitajte još:

Novine na Birou rada: Status nezaposlen, zanimanje – klovn

Krizno zaduživanje: Građani uzeli samo 15 odsto keš kredita više

No, nije samo problem u pesticidima, već generalno u čovekovom (ne)shvatanju celovitosti biosfere.

Evropska komisija zadužena za pčele insekte je detektovala 17 uzroka nestajanja pčela. Pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monokultura i uticaja pesticida, veliki faktrori su i virusi i bolesti kod pčela koje je posredno izazvao čovek, upozorio je sa jednog skupa pre godinu dana dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

– Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine. Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele – upozorio je dr Mladenović.

Najnovija studija, objavljena u časopisu “Jedna Zemlja”, analizirala je podatke o 20.000 vrsta pčela iz celog sveta, prikupljane tokom tri veka. Istraživanjem je uočeno da pad broja pčela nije jednak kod svih vrsta i da nije ravnomerno raspoređen.

Naučnici su otkrili da je broj halictidnih pčela, drugih po brojnosti u svetu, od 1990. manji za 17 odsto, dok se broj melitide pčela smanjio za više od 41 odsto. Vrsta melitide bila je i do danas ostala među najmalobrojnijim.

Stručnjaci upozoravaju da nedostatak relevantnih podataka o padu broja insekata u tropskim delovima planete onemogućava razumevanje razloga smanjenja broja pčela u svetu.

Relevantni podaci odnose se samo na Severnu Ameriku i Evropu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi