Svetska banka kaže šest odsto: Povećana prognoza rasta srpske ekonomije
06.10.2021 | 07:11 >> 08:28
Svetska banka povećala je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2021. godini za čitav procentni poen
Copyright Foto: Profimedia
Svetska banka procenjuje u ažuriranim jesenjim prognozama da će srpska ekonomija godišnje porasti za šest odsto, saopšteno je iz te finansijske oraganizacije pri UN.
Privreda Srbije je počela da pokazuje znake oporavka od uticaja kovida-19 u prvoj polovini 2021, navodi se u dokumentu i napominje da je u prvom tromesečju zemlja ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 procenata međugodišnje.
Rast je ubrzan u drugom kvartalu i procenjuje se na 13,7 odsto, što je znatno iznad očekivanja, ističe Svetska banka. Kao rezultat toga, rast BDP-a Srbije za 2021. godinu je revidiran naviše na šest odsto sa ranije prognoziranih pet odsto, koliko se predviđalo u junu, piše u jesenjim prognozama ove međunarodne finansijske institucije.
Ova međunarodna finansijska institucija je istovremeno podigla procenu rasta za 2022. godinu na 4,5 posto (sa 3,7 odsto iz juna), a za 2023. na četiri odsto (plus 0,1 procenti poen(.
Kvartalni rast iznad svih očekivanja
Privreda Srbije je počela da pokazuje znake oporavka od uticaja kovida-19 u prvoj polovini 2021, navodi se u dokumentu i napominje da je u prvom tromesečju zemlja ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 procenata međugodišnje.
Naša procena za poen viša
Povećanje prognoze rasta BDP-a Srbije iz sveta na istom je fonu kao i domaće prognoze. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče brazlažući finansijske zakone u Skupštini da će Srbija imati jedan od tri najbolja rezultata u Evropi kada je reč o ekonomskom rastu u vreme pandemije, i da će BDP godišnje porasti sedam odsto.Mali je naglasio da je za građane važno da znaju da se imajuću u vidu ova kretanja može razgovarati i o većim penzijama i platama.
Visok nivo rasta BDP-a prognozira i Narodna banka Srbije (NBS), čija procena je 6,5 odsto ove godine, „uz mogućnost da bude i više“.
- Za sledeću godinu prognozira se realni rast od 4,5 odsto sledeće godine, koliko očekujemo i u srednjem roku - izjavila je juče viceguverner NBS, Ana Ivković na Beogradskom ekonomskom forumu.
Rast je ubrzan u drugom kvartalu i procenjuje se na 13,7 odsto, što je znatno iznad očekivanja, ističe Svetska banka.
Kao rezultat toga, rast BDP-a Srbije za 2021. godinu je revidiran naviše na 6,0 procenata sa ranije prognoziranih 5,0 odsto, piše u jesenjim prognozama Svetske banke.
U izveštaju se navodi da je brz rast izvoza podstakao oporavak, pri čemu je doprinos neto izvoza rastu iznosio 5,2 procentna poena u prvom kvartalu. Tokom drugog kvartala, međutim, pokretači rasta su se promenili, tako da je glavni uticaj na rast BDP-a imala potrošnja, dodaje se dalje.
Svetska banka predočava da su podrška države preduzećima za isplatu zarada radnicima o novčani transferi građanima u 2020. goini pomogli u sprečavanju skoka siromaštva.
Konstatuje se takođe da je to uticalo na rast fiskalnog deficita prošle godine na 8,1 odsto BDP-a, te da se očekuje da će on biti smanjen na 6,9 odsto BDP-a u tekućoj godini, uprkos nastavku ekspanzivnog paketa ekonomske pomoći privredi i građanima.
Predviđa se da će javni dug iznositi 60,3 odsto do kraja 2021.
U izveštaju je, kako se navodi, inflacija dostigla vrhunac od 4,3 odsto na godišnjem nivou, a očekuje se da će se do kraja godine spustiti na oko 3,0 procenta.
Dinar je ostao uglavnom stabilan u odnosu na evro, konstatuje SB i dodaje da je bankarski sektor Srbije ostao snažan, i da je nivo problematičnih kredita 3,6 odsto.
Takođe se ističe da je deficit tekućeg računa znatno smanjen sa 6,9 odsto BDP-a u 2019. na 4,3 odsto u 2020. godini, te da će u u ovoj godini verovatno biti ispod ranije projektovanog nivoa od 5,0 posto.
SB očekuje da će se ekonomski oporavak Srbije nastaviti u drugoj polovini godine, a rast će biti dodatno pouprt paketom mera podrške građanima i privredi, vredan oko 4,5 odsto BDP-a.
U srednjem roku predviđa rast od oko četiri posto, vođen uglavnom potrošnjom, dok će oporavak investicija biti sporiji uz, kako kaže, moguće negativne posledice na zaposlenost i plate. Ovi srednjoročni izgledi će presudno zavisiti od oporavka svetske ekonomije, sposobnosti suzbijanja kovida-19, tempa i dubine strukturnih reformi i razvoja političke situacije.
U neposredne prioritete države, Banka svrstava značajno smanjenje troškova poslovanja i poboljšanje kvaliteta infrastrukture.
Kao srednjoročne i dugoročne izazove navodi upravljanje starenjem stanovništva i klimatske promene, što bi moglo da naškodi konkurentnosti srpske privrede.
Zapadni Balkan najviše pogođen kovidom
Ekonomije Zapadnog Balkana su među najteže pogođenim usled širenja delta soja u trećem kvartalu 2021, pri čemu se broj novozaraženih kovidom-19 približava ili premašuje brojeve sa vrhunca prethodnih talasa, uz rast broja umrlih.
Stope vakcinacije u više zemalja ispod su globalnog proseka, a imunizaciju ometa i oklevanje građana da se vakcinišu. Uprkos tome, očekuje se da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u 2021. dostići 5,9 odsto – što je najviša stopa u čitavom regionu ECA – usled snažnih izvoznih rezultata, nakon čega se u 2022. predviđa usporavanje rasta na 4,1 odsto kako doprinos spoljne tražnje rastu bude slabio.
Preduslovi za ostvarenje ove prognoze su postepen oporavak poverenja potrošača i privrede i popuštanje političke nestabilnosti.
Uprkos otežavajućim okolnostima, u Albaniji i Severnoj Makedoniji bi podstrek privrednom rastu i produktivnosti trebalo da pruži ubrzanje strukturnih reformi u sklopu priprema za pridruživanje EU, pod uslovom da pregovori o pristupanju ne budu ponovo odloženi.
Očekuje se i da će region moći da iskoristi prednosti nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana Evropske unije, u okviru koga će se mobilizovati sredstva za unapređenje održivih saobraćajnih veza, ljudskog kapitala, konkurentnosti i inkluzivnog razvoja, kao i zelene i digitalne tranzicije.
Centralna Evropa malo zaostaje
Proizvodnja u Centralnoj Evropi oporavila se u prvoj polovini 2021, te je privredna aktivnost do drugog kvartala ove godine u svim zemljama, osim u Bugarskoj, premašila nivoe zabeležene pre pandemije.
Delimičan doprinos ovoj ekspanziji dao je oporavak domaće tražnje, pošto je ukidanje pandemijskih ograničenja oslobodilo potisnutu tražnju naročito za uslugama i podstaklo rast privatne potrošnje.
Očekuje se da će se stopa rasta u Centralnoj Evropi u 2021. oporaviti na nivo od 5,6 odsto, čemu će podršku pružiti već prisutno oživljavanje trgovinske razmene i jačanje aktivnosti u zoni evra.
Uprkos povećanju broja slučajeva kovida-19 zbog širenja delta soja u pojedinim delovima ovog podregiona, mogući negativan uticaj na rast najverovatnije će biti blaži nego što je to bio slučaj u prethodnim talasima, jer će kreatori politika opredeljuju za ciljana ograničenja umesto uvođenja vanrednih stanja na čitavoj teritoriji država.
Projekcije ukazuju na usporavanje rasta u Centralnoj Evropi na 4,8 odsto u 2022, kada će glavni pokretač privredne aktivnosti biti domaća tražnja, dok će se oporavak u zoni evra stabilizovati.
Evropska unija je opredelila značajna sredstva od ukupno 1,21 trilion evra za podršku svojim članicama – uključujući i sve ekonomije Centralne Evrope – što bi trebalo da doprinese rastu investicija.
Ovaj podstrek bi, međutim, mogao biti otežan niskom stopom apsorpcije sredstava izazvanom ograničenjima vezanim za administrativni kapacitet i upravljanje. I tokom cele 2021. može se očekivati nastavak primene vanrednih mera prilagođavanja na krizu, uključujući i zadržavanje referentnih kamatnih stopa oko nule (u Mađarskoj i Poljskoj).