Pazite kako trošite: Od februara skuplja struja, ali ne „samo 3,4 odsto“

01.02.2021

07:37 >> 09:56

0

Od 1. februara nam je skuplje gledanje televizije, surfovanje po internetu, kućno osvetljenje, kupanje, kuvanje, a nekome i grejanje, i to ne samo za zvanični

Pazite kako trošite: Od februara skuplja struja, ali ne „samo 3,4 odsto“
Pixabay/Gerd Altmann

Od februarskog obračuna pa nadalje, struju ćemo plaćati po novoj ceni. Poskupljenje je Agencija za energetiku odobrila u decembru prošle godine i tada je rečeno da će struja poskupeti „samo za 3,4 odsto“.

I nadležni u Agenciji i EPS nisu slagali, taj procenat zaista iznosi onoliko za koliko se EPS-u dozvoljava da podigne svoju cenu po kojoj isporučuje struju domaćinstvima i drugim malim potrošačima u kategoriji garantovanog snabdevanja strujom.

Ali što se građana tiče, to poskupljenje je u stvarnosti mnogo veće i, prema računici 24sedam, ono iznosi više od 11 odsto.

Poskupljenje “kasni” od septembra

Međunarodni monetarni fond je ovo poskupljenje najavio u oktobru, kada je šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa rekao da je Fond podstakao vlasti da urade procenu cene električne energije kako bi se osigurao potpuni povraćaj troškova EPS-a, ali uz „vođenje računa o socijalnim posledicama poskupljenja“. Struja je, inače, trebalo da poskupi u septembru, i to za oko osam odsto, ali su to političke okolnosti zbog formiranja Vlade i Skupštine odložile.

Nova cena, koja će se računati od 1. februara 2021. godine, iznosi 7,867 dinara po kilovat-času (6,7 evrocenti), ali bez akcize i poreza. To je „gola“ EPS-ova cena, uz koju, na kraju, svaki domaćin plati još podosta stavki.  Na tu osnovnu cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju „obračunske snage“, pa „trošak garantovanog snabdevača“ (preimenovana nekadašnja “taksa na brojilo”), pa „naknadu za povlašćene proizvođače“, odnosno za one koji proizvode preskupu struju iz obnovljivih izvora (među kojima su i po zlu čuvene mini-hidrocentrale).

Upravo naknada za „zelene“ proizvođače povećana je već u januarskim računima koji će nam uskoro stići i sada umesto pređašnjih 0,093 dinara po kilovatu utrošene struje plaćamo 0,437 dinara. Deluje sićušno, ali to je poskupljenje od neverovatnih 437,5 odsto.

Na sve to dolazi akciza od 7,5 odsto, a na nju još i porez na dodatu vrednost od 20 odsto.

Po našoj računici, ona domaćinstva koja mesečno potroše 500 kilovat-časova, što je neki prosek za  četvoročlanu porodicu u stanu od 60 kvadratnih metara (a da se ne greju na struju), dosadašnji račun od 5.650 dinara će biti veći za 600 dinara. To svakako nije „samo 3,7 odsto“, već daje  cenu od 13 dinara po kilovatu, što je više od 11 procenata poskupljenja računa koji nam ispostavlja EPS.

Tu, pritom, nismo računali i veću taksu za RTS (299 dinara), koja nam od početka godine takođe dolazi na istom računu.

Glavne stavke sa EPS-ovog računa, Ilustracija/G.M.Š.

Poređenja radi, u decembru 2018. godine plaćali smo za 20 odsto manju cenu nego što ćemo od februara. Doduše, tada su nam i plate bile isto toliko manje, bar prema zvaničnoj statistici prosečnih zarada.

Povećanje cene struje je svakako neminovno, jer ona je u Srbiji, treba to istine radi stalno isticati, i dalje socijalna a ne ekonomska kategorija. A sa „socijalnom cenom“ ne samo da se ne mogu graditi nove elektrane, već ni postojeće dovesti u prihvatljive ekološke okvire.

S tog stanovišta ova nova cena ti trebalo da, ukoliko EPS potroši povećanje na pravi način, doprinese da dišemo zdravije, ali i da i mi i naša deca imamo struje kada god nam je potrebna i u narednim decenijama.

Po ceni struje ipak na dnu Evrope

Srbiju nova cena, 6,7 evrocenti zvanično (a 11 evrocenti po našoj računici), smešta u Evropi na mesto između Moldavije i Mađarske. Za domaćinstva u EU najskuplja je struja u prvoj polovini prošle godine bila je u Nemačkoj (30 centi po kilovat-času), zatim Danskoj (28,3) i Belgiji (27,9). Najniže cene, i to tek trećinu one nemačke, imaju naše komšije Bugari, (9,97 evrocenti), a zatim Mađari (10,3) i Estonci (1,24).

Nismo Ukrajinci, ali…

Prosek 27 zemalja EU daje cenu od 21,3 evrocenta. Što se tiče „okolnih“ zemalja, najjeftiniju struju u Evropi plaćaju Ukrajinci, i to 4,6 evrocenti, a za njima stanovnici Kosova (koje Eurostat vodi odvojeno od Srbije) – 6,5 evrocenti, pa slede Gruzija (6,6) i BiH (8,7). Tek tu dolazi na red Srbija, koja je pre poskupljenja imala cenu od 7,38 evrocenti, a za njom Makedonija (7,8), Albanija (9,2), Turska (9,95) , Crna Gora (10,3), Moldavija (10,7)…

Otkud ovoliko velike cene? Pa, problem je u državnim taksama koje idu na proizvodnu cenu, a koja je najmanja u Holandiji (3,4 odsto od krajnje cene), gde čak postoji refundiranje iznosa takse u nekim slučajevima.

S druge strane, Danci imaju najskuplju struju, jer kod njih taksa čini čak dve trećine krajnje cene. U ceni za potrošača PDV učestvuje prosečno za EU-27 15,5 odsto, ali je raspon veliki – od 4,8 odsto na Malti do 21,2 odsto u Mađarskoj.

Dok čekamo “evropske plate” moramo i da dišemo

Naravno, uvek kada govorimo o poskupljenju struje u Srbiji, obavezno se povede rasprava i o „evropskim platama“ – glavnim argumentom protivnika (svakog) poskupljenja.

Ali, pisali smo to već, “evropske“, odnosno plate koje imaju Nemci ili Austrijanci, nemaju ni Crnogorci, Makedonci, Bosanci… pa ni Hrvati i Slovenci. A Slovenci plaćaju 14,5 evrocenti, Hrvati 13,01, a Portugalci i Kiprani, kao građani dve ubedljivo najsiromašnije zemlje EU, čak 21 evrocent.

Kao što smo napomenuli, u decembru 2018. godine kada smo struju stvarno plaćali 9,2 evrocenta, plata nam je bila 427 evra, a sada ćemo sa platom od 520 evra da plaćamo struju 11,1 evrocent po kilovatu. To mu “dođe na isto”, jer je povećanje u oba slučaja oko 20 odsto.

Cene struje u EU u 2020, Ilustracija/energypriceindex.com

A prava cena struje je u stvari ekološka, jer taj trošak dobijanja struje za jedno društvo je ogroman, a plaćaju ga generacije kroz zdravlje i, time povezane, više troškove zdravstva.

Pročitajte još:

A kod nas se ona dobija uglavnom iz uglja. Prema računici nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, pravi trošak dobijanja kilovat-časa struje iz mrkog uglja je 10,75 evrocenti po KWh, a iz hidroelektrane samo 0,18 evrocenti. Kod kamenog uglja cena je 8,94 evrocenta po kilovat-času, a iz nafte 8,06 evrocenti. Prirodni gas za sobom ostavlja ekološki trošak od 4,91 evrocent, a biomasa od 3,84 evrocenta. Trošak je, naravno, najmanji kod sunca kao izvora struje, 1,18 evrocenti, odnosno vetra, 0,26 evrocenti po kilovat-času.

Nemci nemaju cenu za lignit, najlošiju vrste uglja, koja je najzastupljenija u energetici u Srbiji. Ali taj kilovat je svakako najskuplji i teško da ga pokriva i najnovija „prevelika“ cena struje u Srbiji.

Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da do 2027. godine uloži 4,6 milijardi evra u ekologiju i modernizaciju. Za sređivanje termoelektrana (TE) i ekologiju potrebno je 1,6 milijardi evra, za modernizaciju hidroelektrana (HE), vetroparkove i solarne elektrane 700 miliona evra. Neko to mora (sada) da plati, da zdravljem ne plaćaju naša deca i unuci.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi