Kupovina kuće u Italiji za 1 evro? Evo zašto ova ponuda može postati noćna mora

Kada bi vam neko ponudio vilu u Italiji za jedan evro, sigurno ne biste dva puta razmišljali pre nego što biste se odlučili za takav poduhvat.

Ovaj koncept poznat je u zemlji sa Apeninskog poluostrva, a naslovne strane se često pune novim iskustvima ljudi koji kupe nekretninu za jedan evro i onda je preuređuju.

Ipak, iza primamljive cene često se krije znatno složenija i skuplja stvarnost, pa tako neki navode da taj koncept nije nimalo jednostavan, kao i da ponekad više novca potroše na renoviranje vile nego što bi potrošili na kupovinu nove kuće.

Taj koncept je posebno privlačan Australijancima koji se bore da se probiju na tržište nekretnina u sopstvenoj zemlji, jer italijanska vlada ne postavlja nikakva ograničenja Australijancima koji žele da iskoriste program „Kuća za jedan evro”. Izbor se na prvu čini veoma očigledan – izložiti se ogromnom finansijskom pritisku kako biste kupili skučen stan za milion dolara u Sidneju, ili uživati u životu u italijanskoj vili koju ćete postepeno renovirati nakon što je kupite za jedan evro.

Postoji caka

Priče onih koji su se upustili u tu avanturu veoma su različite: tvrde da je stvarnost kupovine kuće od jednog evra daleko od idilične i mnogo skuplja nego što iko misli. Priča Pavela Durakjeviča, koji živi na Siciliji već osam godina, ističe da, iako sam nije kupio kuću za jedan evro, stalno prima pitanja od ljudi koji to žele da učine, piše Real Estate.

Durakjevič ističe da se to, kada se uzmu u obzir naknade, birokratija, rokovi i stvarni troškovi obnove vaše nekretnine, jednostavno ispostavi kao loša ideja: „Kupujete kuću za jedan evro, ali istovremeno plaćate depozit od 3.000 do 5.000 evra i obavezujete se na potpunu obnovu u roku od dve do tri godine. Ako ne završite na vreme, gubite depozit”, naglasio je.

Najčešći problem je što su takve kuće mahom ruševine u centrima istorijskih gradića, a zgrade su obično pod zaštitom kulturne baštine. Zato je potrebno više dozvola pre nego što se uopšte započne sa radovima, a italijanska birokratija može značiti da sam formalni postupak može trajati godinama. Tako možete izgubiti depozit a da niste ni započeli obnovu, a kada ona konačno počne, troškovi vrlo često premašuju cenu izgradnje nove kuće od nule. „Ponekad se 'ponuda od jednog evra' pokaže kao najskuplja odluka od svih.”

Negativna iskustva

Istu priču je potvrdila i 25-godišnja Amerikanka koja je taj proces opisala kao „zamku” u koju je zamalo upala. Džejla iz Floride stigla je u Italiju kako bi započela svoj evropski san kada je počela da nailazi na birokratske prepreke vezane za nekretninu koju je gledala u Musomeliju na Siciliji. „Koliko god misliš da ćeš platiti, udvostruči za svaki slučaj”, rekla je za američki časopis Slejt (Slate).

Početni troškovi pre nego što je uopšte mogla da započne sa obnovom i nemogućnost snalaženja u italijanskom sistemu na kraju su prisilili Džejlu da odustane od kupovine pre nego što je ona finalizovana. Naknade samo oko dokumentacije iznosile su preko 5.000 evra.

Isto tako, Australijanac Deni Makabin (58) morao je da se odrekne kuće u Italiji koju je kupio za jedan evro nakon što u zadatom roku nije uspeo da pronađe radnike koji bi je obnovili. Makabin je kuću kupio u gradiću Musomeli na Siciliji. Australijski državljanin, koji je pre toga 17 godina živeo u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da nije mogao da odoli prilici da za simboličan iznos postane vlasnik kuće u inostranstvu i podsticao je i druge da se uključe u slične projekte.

Kupci koji se uključe u projekat moraju da renoviraju kuću u roku od tri godine kako bi stekli puno vlasništvo. Kuća, koja je decenijama bila zapuštena, zahtevala je opsežne radove, a Makabin se suočio sa problemom koji je u Italiji sve izraženiji – nedostatkom građevinskih radnika.

Interesovanje ne jenjava

Nakon samo nekoliko meseci bio je primoran da kuću proda nazad agenciji za nekretnine i vraćen mu je uplaćeni iznos. „Bilo je jako teško pronaći izvođače radova i vremenom je kuća sve više propadala. Kad sam napokon našao građevinsku firmu, cena obnove bila je dvostruko veća. Odlučio sam da mi se to više ne isplati”, rekao je u razgovoru za iNjuz (iNews).

Makabin ne skriva razočaranje, tim pre što mu se svideo miran način života u Musomeliju, gradu sa oko 11.000 stanovnika. Ipak, iskustvo ga nije obeshrabrilo. Ubrzo je kupio drugu nekretninu, ovog puta za 6.700 funti (oko 8.000 evra), koja je zahtevala znatno manje radova.

Uprkos negativnim iskustvima pojedinaca koji su pokušali sa ovim italijanskim projektom, interesovanje za program kuća za jedan evro i dalje ne jenjava u medijima i na društvenim mrežama. Tako veb-stranice poput 1eurohouses.com imaju više od 50.000 poseta dnevno, a izveštaji pokazuju da je samo u pomenutom Musomeliju prodato više od 125 kuća otkako je grad uključen u program 2017. godine.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Dnevno