Godina kada je politika zavrtela tržišta: Kako su carine, ratovi i strah pojeli profit

Tokom godine u kojoj je politika imala presudan uticaj na kretanje novca širom sveta, globalna finansijska scena bila je izuzetno nestabilna. Nakon što je administracija SAD, predvođena Donald Trampom, uvela obiman paket carina na uvoz iz ključnih ekonomskih partnera – uključujući Evropsku uniju, Kinu i Japan – tržišta su gotovo momentalno reagovala smanjenjem apetita za rizikom.

Posle snažnog uzlaznog trenda, vodeći berzanski indeksi zabeležili su nagle korekcije. Investitori su strahovali da bi trgovinske mere mogle prerasti u otvoreni globalni trgovinski rat, sa ozbiljnim posledicama po privredni rast. Indeksi poput S&P 500 i Nasdaq pali su za nekoliko procenata u svega jednoj trgovačkoj sesiji, dok su evropska i azijska tržišta takođe bila pod snažnim pritiskom rastućih tenzija.

Rastuća neizvesnost nije se odrazila samo na tržište akcija. Kapital se ubrzano povlačio iz rizične imovine, dok su sigurna utočišta – poput državnih obveznica i zlata – beležila snažan priliv. Takvo ponašanje investitora dovelo je do pada prinosa na obveznice, budući da je rast potražnje podigao njihove cene, naročito u segmentu američkih i evropskih državnih hartija od vrednosti. Ovaj klasičan „beg u sigurnost“ dodatno je učvrstio poziciju evroobveznica i drugih visokokvalitetnih dužničkih instrumenata kao stabilne komponente portfolija u kriznim vremenima.

Berzanski analitičar i glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities, Nenad Gujaničić, za Biznis.rs ističe da je 2025. godina bila jedna od zahtevnijih za investitore.

– Ako koristimo savremeni berzanski rečnik, 2025. je bila izuzetno turbulentna. Nova američka administracija je već u aprilu ozbiljno uzdrmala tržišta uvođenjem drastičnih carina, što je dovelo do korekcije S&P 500 indeksa od oko 20 odsto. Istovremeno, dolar je značajno oslabio, čime su realni prinosi investitora van SAD dodatno umanjeni. Evro je ojačao prema dolaru za oko 13 procenata, što je praktično „pojelo“ dobar deo nominalnog rasta američkog tržišta – objašnjava Gujaničić.

Prema njegovim rečima, politička neizvesnost donela je neobičan obrt: većina tržišta van SAD ostvarila je bolje rezultate od američkog, iako je godina započela uverenjem da je dominacija Volstrita neupitna.

– U poslovnom smislu, centralna tema bila je primena veštačke inteligencije i opravdanost ogromnih investicija u taj sektor. Tržište je trenutno vrednovano 15 do 20 odsto iznad desetogodišnjeg proseka, što znači da prostora za razočaranje gotovo da nema – dodaje Gujaničić.

Zlato kao apsolutni pobednik

Ilustracija

 

U takvom ambijentu evroobveznice su zadržale reputaciju stabilne imovine, sa znatno manjom volatilnošću u poređenju sa akcijama i kriptovalutama. Investitori su sve više birali fiksni prinos i predvidljivost, iako su povrate delimično ograničavale monetarne politike centralnih banaka.

Ipak, najimpresivniji rezultat u 2025. ostvarilo je zlato. Cena plemenitog metala skočila je za više od 70 odsto u odnosu na početak godine i probila istorijske maksimume iznad 4.500 dolara po unci. Razlozi su bili višestruki: rast geopolitičkih rizika, slabljenje fiat valuta i pojačane kupovine od strane centralnih banaka. Zlato se u portfolijima pokazalo ne samo kao zaštita vrednosti, već i kao ključni alat za diverzifikaciju u vreme ekstremne neizvesnosti.

Kripto – euforija pa nagli pad

Kriptovalute su u prvom delu godine zabeležile spektakularan rast. Bitcoin je dostigao rekordne nivoe iznad 126.000 dolara, podstaknut snažnim institucionalnim interesovanjem. Međutim, kako su se trgovinske i geopolitičke tenzije ponovo rasplamsale, tržišni sentiment se naglo preokrenuo. Najave novih carina dovele su do brzih i dubokih korekcija, sa padovima koji su u pojedinim slučajevima premašivali desetine procenata u samo nekoliko dana.

Srbija – tržište na ivici relevantnosti

Za razliku od globalnih kretanja, domaće tržište kapitala u Srbiji tokom 2025. ostalo je plitko i slabo likvidno. Iako makroekonomski okvir pruža solidnu osnovu – stabilan bankarski sektor i relativno nizak javni dug – tržište kapitala i dalje ne uspeva da postane značajan izvor finansiranja privrede.

Nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti, slaba baza domaćih institucionalnih investitora i regulatorni okvir koji u praksi ne stimuliše razvoj, ostaju ključne prepreke.

– Prometi na Beogradska berza su odavno zabrinjavajući, a 2025. je donela nove negativne rekorde. U prvih 11 meseci ukupna trgovina akcijama iznosila je oko 12 miliona evra, što je poražavajuće čak i za zemlje sa znatno manjom ekonomijom – zaključuje Gujaničić.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: biznis.rs