Dok drugi slave, vi radite: Evo kako se to plaća u Srbiji!

Dok većina građana praznike provodi kod kuće, u mnogim delatnostima (zdravstvo, policija, energetika, saobraćaj, ugostiteljstvo, novinarstvo, trgovina, komunalne službe) posao ne staje ni kada je državni ili verski praznik neradni dan. 

Zakon predviđa da takav rad mora biti dodatno plaćen, i to po pravilima koja često u praksi ljudi pojednostave na izraz “dupla dnevnica”.

Minimalno uvećanje: +110 odsto na osnovicu (što u praksi najčešće znači 210 odsto za te sate)

Prema Zakonu o radu, zaposlenom pripada uvećana zarada za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 odsto od osnovice. 

U prevodu, uvećanje se obračunava na osnovnu satnicu (osnovicu), pa se u najčešćem tumačenju isplaćuje:

• 100 odsto redovne zarade za te sate (osnovna satnica)
• +110 odsto dodatka na tu istu osnovicu

Zbog toga se u praksi često kaže da je to “više od duple dnevnice”, jer zbirno ispadne oko 210 odsto osnovice za sate rada na praznik. 

Profimedia

Na koju osnovicu ide obračun (i šta ne ulazi)

Važno: uvećanje od 110% se, po objašnjenjima stručnih izvora, računa na ugovorenu satnicu/osnovnu zaradu, a ne na bonuse, “topli obrok”, regres i slična primanja. 

Ako se “nakupi” više osnova – dodaci se mogu sabirati

Ako praznik radite u uslovima koji nose još dodataka (npr. noćni rad ili prekovremeni rad), zakon predviđa i minimalna uvećanja za te osnove (npr. 26% za noćni rad i 26% za prekovremeni, ako su ispunjeni uslovi). U praksi, ovo može značiti da se na praznik dobija i više od “duple”. 

Konkretan primer obračuna (da bude jasno “koliko novca”)

Recimo da je vaša osnovna satnica 500 dinara.

Ako radite 8 sati na praznik koji je neradni dan:

• redovna zarada: 8 × 500 = 4.000 din
• uvećanje 110%: 4.000 × 1,10 = 4.400 din
• ukupno za tih 8 sati: 8.400 din

Ako uz to imate i npr. noćni rad (26%) za deo smene, taj dodatak ide preko ovoga, u skladu sa pravilima poslodavca i ugovora, ali ne ispod zakonskog minimuma. 

Šta je “neradni praznik”, a šta kada praznik “padne” u nedelju

Zakon o državnim i drugim praznicima propisuje da se u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju neradno – ne radi, osim tamo gde priroda posla zahteva kontinuitet. 

Ako jedan od državnih praznika “padne” u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. 

A ako ne radite na praznik – da li ste plaćeni?

Ako na praznik koji je neradni dan ne radite, to nije “neplaćen dan”: zaposleni ima pravo na naknadu zarade za odsustvo na praznik, u skladu sa pravilima obračuna (najčešće kroz prosek). 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi