Šta se krije iza glasina o "zabrani polovnjaka" od 2026. godine"?

Evropska unija priprema promene koje neće odmah zatvoriti granice za polovne automobile, ali će tiho i postepeno promeniti sve ono na šta se tržište u Srbiji godinama oslanjalo. Iza glasina o „zabrani polovnjaka od 2026. godine“ krije se suštinski drugačiji proces: EU menja način na koji gleda na polovna vozila i uvodi jasnu razliku između automobila koji su za dalju upotrebu i onih koji su, bez obzira na oglas i cenu, zapravo otpad na točkovima.

Godinama unazad Evropa je problem dotrajalih automobila rešavala izvozom. Vozila koja više nisu mogla da ispune stroge tehničke i ekološke standarde u zemljama EU formalno su se prodavala kao polovna, a suštinski su završavala na tržištima Balkana. Srbija je u tom lancu bila idealna destinacija – veliko interesovanje za jeftine automobile, liberalniji propisi i prostor za „snalaženje“. Novi propisi nastaju upravo kao reakcija na takvu praksu.

Suština promene je jednostavna, ali dalekosežna: automobil koji se izvozi mora jasno i dokumentovano da dokaže da je sposoban za dalju upotrebu. Tehnička ispravnost, realna vrednost i opravdanost popravki postaju ključni kriterijumi. Vozilo koje to ne može da dokaže više se ne posmatra kao polovnjak, već kao vozilo na kraju životnog veka – i takvo neće smeti da napusti Evropsku uniju. Ne uvodi se zabrana po godini proizvodnje, već po realnom stanju, što u praksi znači da i relativno mlađi automobili mogu biti zaustavljeni, dok stariji, ali očuvani, mogu proći.

Pixabay

 

Šta to znači za Srbiju

Za tržište u Srbiji to znači postepeno, ali vidljivo pomeranje cena naviše. Najjeftiniji automobili, oni od 1.500 ili 2.000 evra, neće nestati zato što više niko ne želi da ih kupi, već zato što se više neće isplatiti da se pripremaju, sertifikuju i izvoze. Troškovi papira i tehničkih provera u EU u mnogim slučajevima će premašiti vrednost samog vozila, pa će ponuda u tom segmentu prirodno presušivati. Kako se donji deo tržišta bude sužavao, automobili od 5.000 do 8.000 evra postaće nova norma – skuplji, mlađi i u proseku kvalitetniji, ali i znatno nedostupniji delu kupaca.

Kupci će se zbog toga sve češće suočavati sa drugačijim izborima. Automobil više neće biti brza i laka kupovina, već odluka koja zahteva planiranje, kredit ili lizing. Mnogi će biti primorani da duže zadrže postojeća vozila i da ulažu u održavanje, jer zamena „za male pare“ više neće biti realna opcija. Paralelno s tim, tržište će se čistiti – prvi udar osetiće mali preprodavci i uvoznici koji su godinama radili na ivici propisa, dok će veći saloni sa proverljivim vozilima i jasnom dokumentacijom dugoročno biti u povoljnijoj poziciji.

Iako se sve ove mere zvanično pravdaju brigom o životnoj sredini, smanjenjem CO₂ i sprečavanjem izvoza otpada, jasno je da razlozi nisu samo ekološki. EU ovim potezima štiti sopstveno tržište, gura potrošače ka novijim i električnim vozilima i zatvara prostor sive ekonomije u auto-industriji. Ekologija je važan deo priče, ali i zgodan okvir za širu ekonomsku i industrijsku strategiju.

U narednim godinama pravila će se dodatno precizirati, kontrole na izlazu iz EU će se pojačavati, a prostor za improvizaciju će se sužavati bez naglih zabrana i šokova, ali sa jasnim smerom u kojem povratka nema. Za Srbiju to znači ulazak u novu fazu tržišta polovnih automobila – sa višim cenama, manjim izborom najjeftinijih vozila i većim pritiskom na kupce. Pitanje više nije da li će se tržište promeniti, već koliko brzo će se svi prilagoditi novim pravilima igre.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi