Domaće lizing tržište u ekspanziji: Više kompanija, veća dobit

Na srpskom tržištu finansijskog lizinga trenutno posluje 13 kompanija, koje su uglavnom deo velikih međunarodnih finansijskih i bankarskih grupacija, prepoznatljivih lidera u regionu centralne i jugoistočne Evrope.

Rastuće interesovanje za ovaj vid finansiranja potvrđuje i podatak da su u poslednje dve godine osnovane čak četiri nove lizing kuće. Time je dodatno pojačana konkurencija na tržištu, ali i unapređen kvalitet ponude za klijente.

Pozitivni trendovi vidljivi su i kroz finansijske rezultate sektora. Tokom 2024. godine zabeležen je međugodišnji rast od 24 odsto, dok preliminarni pokazatelji za 2025. godinu takođe ukazuju na dvocifrene stope rasta. Ovi rezultati potvrđuju da je lizing sve atraktivniji model finansiranja, kako za privredu, tako i za fizička lica, naročito u segmentima nabavke vozila, opreme i investicione imovine.

Ipak, prema oceni Saveta stranih investitora, iznetoj u Beloj knjizi za 2025. godinu, regulatorni okvir lizing sektora nije značajnije unapređen. Kao jedno od retkih poboljšanja navodi se mogućnost elektronskog dostavljanja ovlašćenja za registraciju korisnicima lizinga putem Portala Agencije za privredne registre. Iako je ovaj korak ocenjen kao pozitivan, istaknuto je da postojeće rešenje ne omogućava potpunu digitalizaciju procesa i komunikaciju sa tehničkim servisima.

Lizing kompanije su predložile savremenije tehničko rešenje, koje su prihvatili i Agencija za privredne registre i Ministarstvo privrede, a njegova implementacija je trenutno u toku.

Određeni pomaci zabeleženi su i u oblasti uključivanja finansijskog lizinga u programe državnih podsticaja. Kao dobar primer ističu se uredbe Vlade Srbije koje se odnose na podršku malim i srednjim preduzećima prilikom nabavke opreme, u okviru kojih već nekoliko godina učestvuju i lizing kuće. Ipak, izostanak realizacije ovog programa u 2025. godini izazvao je zabrinutost među učesnicima na tržištu.

Uprkos snažnom rastu, sektor se i dalje suočava sa nizom sistemskih izazova. Jedan od ključnih problema odnosi se na poreski tretman kamate u finansijskom lizingu, koja je i dalje predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost. Za razliku od lizinga, kreditni poslovi i usluge osiguranja oslobođeni su PDV-a, što u praksi stvara neravnopravan tržišni položaj.

Ovakav poreski okvir posebno pogađa klijente koji nisu u sistemu PDV-a – preduzetnike, poljoprivredna gazdinstva i manja preduzeća – jer za njih PDV na kamatu predstavlja dodatni i nenadoknadiv trošak. Istovremeno, lizing kompanije su zbog toga u nepovoljnijem konkurentskom položaju.

Gde su problemi?

Problemi postoje i u domenu usklađenosti propisa koji regulišu finansijski lizing i obavezno osiguranje u saobraćaju, naročito u vezi sa pravom regresa Garantnog fonda Udruženja osiguravača Srbije prema vlasnicima vozila.

Dodatni izazov predstavlja i poreski tretman otpisa potraživanja prema fizičkim licima. U situacijama kada naplata nije moguća, lizing kuće i osiguravajuća društva dužna su da plate porez na dohodak građana od 20 odsto, jer se otpis duga tretira kao „ostali prihod“. Time se poverioci suočavaju sa dodatnim poreskim opterećenjem, iako su već pretrpeli finansijski gubitak. Istovremeno, i sam dužnik može postati poreski obveznik ukoliko zbir otpisa i drugih prihoda premaši zakonski prag.

Uprkos svim navedenim izazovima, finansijski rezultati lizing sektora ostali su snažni. Ukupna dobit celokupnog tržišta u 2024. godini iznosila je 1,8 milijardi dinara, što je za oko 475 miliona dinara više nego godinu dana ranije.

Najveću dobit ostvario je Intesa Leasing iz Beograda, sa više od 500 miliona dinara, dok su iza njega OTP Leasing Srbija i UniCredit Leasing. Ovi rezultati potvrđuju da, uprkos regulatornim i poreskim preprekama, domaće lizing tržište nastavlja stabilan rast i zadržava značajnu ulogu u finansiranju privrede.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi