Nakit ili investiciono zlato? Evo šta se zaista isplati

Globalno tržište zlata tokom prethodne godine beležilo je izuzetno snažnu ekspanziju. Geopolitičke nestabilnosti, inflatorni pritisci i rekordna potražnja centralnih banaka podigli su cenu ovog metala na istorijski vrhunac u 2025. godini.

Proizvodnja zlata širom sveta i dalje varira po regionima, što jasno pokazuje razlike u rudarskim kapacitetima i dostupnim nalazištima. Kina suvereno drži lidersku poziciju sa čak 380 tona godišnje, ostavljajući sve druge proizvođače daleko iza sebe.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupni rezultat Azije u najvećoj meri zavisi upravo od kineskih rudnika, dok dodatnu težinu regionu daje Indonezija, sa 140 tona proizvedenih tokom 2024. godine. Indija, uprkos ogromnom tržištu zlata, i dalje nije među vodećim proizvođačima, što je trend prisutan već duže vreme.

Afrika se poslednjih godina nametnula kao kontinent sa najvišom ukupnom proizvodnjom – čak 1.010 tona u 2024. godini. Gana je prvi put u modernoj istoriji pretekla Južnoafričku Republiku i ostala vodeći afrički proizvođač sa 141 tonom, dok Mali doprinosi sa dodatnih 100 tona.

U okviru zemalja Zajednice nezavisnih država dominira Rusija koja sa 330 tona zauzima drugo mesto na globalnoj rang-listi, a prati je Uzbekistan sa 129 tona. Ukupan rezultat regiona doseže 584 tone.

Australija ostaje najvažniji proizvođač u Okeaniji i zauzima treće mesto u svetu sa 284 tone, dok Papua Nova Gvineja doprinosi sa oko 50 tona godišnje.

Severna Amerika ostvaruje oko 500 tona proizvodnje: prednjači Kanada sa 202 tone, SAD učestvuju sa 158, a Meksiko sa 140 tona. Južna i Centralna Amerika zajedno daju 519 tona, pri čemu su Peru, Brazil i Kolumbija najveći regionalni akteri.

Evropa je, pak, najmanji proizvođački region sa svega 36 tona godišnje. U taj skromni evropski okvir ulazi i Srbija, gde kineski Zijin Mining u Boru i Majdanpeku vodi glavne rudarske operacije, uz najave novih istraživanja i dolazak dodatnih investitora.

Ovakva raspodela jasno oslikava globalne tokove: apsolutna dominacija Kine u Aziji, stabilan rast Rusije i Australije i sve jača uloga Afrike predvođene Ganom. U uslovima ogromne potražnje, odnos snaga među regionima nastaviće da utiče na cenu i trgovinu zlatom u godinama koje dolaze.

Promo/Tavex

 

Tržište određuje vrednost

Iako mnogi misle da je svejedno ulažu li u nakit ili investiciono zlato, razlika je ogromna. Nakit nosi estetsku i sentimentalnu vrednost, dok investiciono zlato predstavlja alat za očuvanje imovine. Nakit je niže čistoće i podleže redovnim poreskim pravilima, dok se investiciono zlato – maksimalne čistoće – oslobađa PDV-a, što ga čini povoljnijim za ulaganje.

Stručnjaci podsećaju da se nakit otkupljuje znatno jeftinije od prodajne cene, zavisno od procene i finoće, dok se investiciono zlato kotira na berzi i prodaje po ceni vrlo bliskoj trenutnoj tržišnoj, sa minimalnim odstupanjima.

Poreski savetnik Aleksandar Vasić podseća da je u Srbiji od 2018. godine promet investicionog zlata oslobođen PDV-a, u skladu sa evropskom praksom. Nakit, međutim, i dalje podleže standardnim porezima i carinama.

Investiciono zlato obuhvata poluge od najmanje 995/1000 čistoće i zlatne novčiće od minimum 900/1000, iskovane posle 1800. godine, pod uslovom da se uobičajeno prodaju po ceni koja ne prelazi 80% vrednosti čistog zlata sadržanog u njima.

Zlatari objašnjavaju da je investiciono zlato uvek 24K, dok se nakit uglavnom pravi od 14K ili 18K legura. Otkup nakita uvek je znatno niži od prodajne cene, a u proceni se odbijaju cirkoni i drugi ukrasni elementi.

Šta kažu trgovci?

Georgi Hristov iz kompanije Tavex ističe da se za isti novčani iznos dobija znatno više čistog zlata kada se kupuje investiciono, u odnosu na nakit, jer se kod nakita plaća dizajn, brend, izrada i PDV.

Investiciono zlato je globalno prepoznatljivo i standardizovano, posebno ako potiče iz velikih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Marže prodavaca najčešće se kreću oko 3% iznad tržišne vrednosti.

Kada je reč o porezima, Vasić objašnjava da se sve vrste zlata koje nisu investicione tretiraju kao i ostala dobra – oporezuju se PDV-om i ulaze u sistem carina. Investiciono zlato ne podleže porezu na kapitalnu dobit kada ga prodaje fizičko lice povremeno i u okviru sopstvene imovine.

Ako investiciono zlato prodaje pravno lice, razlika u ceni ulazi u prihod od poslovanja i oporezuje se porezom na dobit od 15%.

Zlato se takođe nasleđuje kao i svaka druga imovina: prvi nasledni red ne plaća porez, dok ostali plaćaju između 1,5 i 2,5%.

Investiciono srebro – drugačija pravila

Za razliku od zlata, investiciono srebro podleže PDV-u jer se smatra industrijskim metalom i ne predstavlja monetarnu rezervu centralnih banaka. To je jedan od razloga što investitori češće biraju zlato.

Prema iskustvu trgovaca, u Srbiji je najpopularniji zlatni dukat Franc Jozef, tradicionalno darivan povodom posebnih prilika. Investitori s manjim budžetom najčešće biraju kovanice ili manje poluge, dok se za veće iznose kupuju masivnije poluge sa nižom premijom po gramu.

Hristov dodaje da su sve sertifikovane poluge od 1 do 100 grama jednako likvidne, pod uslovom da su očuvane u originalnom pakovanju. Za zadržavanje pune vrednosti presudni su pravilno skladištenje i posedovanje računa ili fakture ovlašćenog trgovca.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi