Lažni oglasi i SMS poruke prazne račune po Srbiji! Kako rade moderne Jezde i Dafine

Broj internet prevara u Srbiji iz godine u godinu raste, a s njim i suma novca koju građani izgube. Najčešće se prevare odvijaju putem društvenih mreža – kroz lažne oglase, sponzorisane objave o „brzim zaradama“, lažne investicione fondove, kao i preko SMS poruka i telefonskih poziva iz kol-centara.

Prema podacima, samo u 2022. godini građani su izgubili oko osam miliona dinara, u 2023. gotovo duplo više – oko 15 miliona, dok je u prvih devet meseci 2024. zabeležen gubitak od čak 54 miliona dinara.

Najčešći vidovi prevara – od lažnih oglasa do SMS poruka

Najveći broj prevara počinje na društvenim mrežama, gde prevaranti koriste lažne profile i oglase za brze kredite ili lake zarade. Sledi talas SMS poruka sa lažnim linkovima o pošiljkama i ponude iz kol-centara koji građanima nude brzu zaradu, investicije ili pozajmice uz minimalne uslove.

Iako su prevare putem kol-centara ređe, samo u jednoj međunarodnoj akciji prošle godine otkriveno je 120 žrtava koje su izgubile ukupno 12 miliona evra. U toj akciji, sprovedenoj u saradnji Srbije, Nemačke i Kipra, razbijen je lanac prevaranata, a jedan od kol-centara nalazio se u Beogradu.

Narodna banka Srbije nedavno je upozorila građane da ne koriste usluge neovlašćenih firmi koje se bave kreditiranjem, kao i da nikada ne ostavljaju podatke o platnim karticama na sumnjivim sajtovima.

Od Jezde i Dafine do "Elite internacionala“ – istorija prevara u Srbiji

Printscreen/YouTube

 

 

 

Još devedesetih godina Srbija je imala svoje prve „finansijske piramide“. Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović, osnivači banaka Jugoskandik i Dafiment, obećavali su mesečne kamate i do 160 odsto na dinare i 10–15 odsto na nemačke marke. Građani su prodavali kuće i automobile da bi uložili, a mnogi su ostali bez ičega.

Dafina Milanović prevarila je više od 150.000 štediša, uzela oko 450 miliona nemačkih maraka, dok je Vasiljević oštetio građane za više desetina miliona maraka – što danas iznosi oko 107 miliona evra.

Ni početkom 21. veka prevaranti nisu nestali. Vlasnik firme „Elita internacional“ Nikola Lazić 2008. godine prevario je više od 1.800 ljudi i prisvojio preko 35 miliona evra nudeći im mesečne kamate od tri odsto. Njegove žrtve bili su uglavnom penzioneri koji su ulagali svoje životne ušteđevine.

Država je 2002. odlučila da nadoknadi gubitke građanima oštećenim tokom devedesetih, pa je do 2016. godine isplaćeno više od 4,2 milijarde evra. Ipak, oko 600.000 ljudi nikada nije dobilo svoj novac.

Kako funkcionišu nelegalne "kreditne firme"

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS, Bojan Terzić, objašnjava da mnoga privredna društva neovlašćeno odobravaju kredite građanima.

Takve firme najčešće ciljaju ljude koji ne mogu da dobiju bankarski kredit – tzv. „underbanked“ klijente – nudeći im pozajmice uz ogromne kamate, često i preko 1000 odsto godišnje.

Profimedia

 

Terzić ističe da samo banke, platne institucije i institucije elektronskog novca imaju pravo da primaju depozite i odobravaju kredite. Na tržištu Srbije trenutno posluje 19 banaka, 6 institucija elektronskog novca i 7 platnih institucija, čiji spisak je dostupan na sajtu NBS.

„Ako neko ko vam nudi kredit nije na tom spisku, vrlo verovatno se nelegalno bavi pozajmljivanjem novca“, upozorava Terzić.

Uloga građana i nove mere zaštite

Građani treba da budu posebno oprezni i da ne pristaju da njihovi računi budu korišćeni za prenos tuđeg novca – jer time postaju „mule“ i rizikuju krivičnu odgovornost.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i NBS razvili su mehanizme da novac zaplenjen u ovakvim prevarama bude odmah vraćen oštećenima, bez čekanja završetka sudskih procesa.

Banke sve češće uvode biometrijsku autentifikaciju – prepoznavanje lica i otisaka prstiju – kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe, jer se biometrijski podaci najteže falsifikuju.

Savremene prevare – ista logika, nova tehnologija

Bez obzira na to da li se radi o piramidalnim šemama, kol-centar prevarama ili lažnim investicijama na internetu, logika je ista: brzo obećanje profita, lažna sigurnost i poverenje građana.

Razlika je samo u tehnologiji – od čekanja u redovima pred "Dafinom" bankom, do klikova na lažne linkove koji obećavaju lako bogatstvo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi