Ulazak u prvu ligu: Koliko Srbiji treba da konačno dobije investicioni rejting

Poslednji korak za dostizanje investicionog rejtinga i, popularno rečeno, ulazak u “prvu ligu“ poželjnih zemalja za ozbiljne investitore u Evropi, u suštini je i najteži. Posebno pitanje je koliko je realno da se to Srbiji dogodi ove ili barem sledeće godine…

Predsednik Saveza ekonomista Srbije i nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović na otvaranju aktuelnog Kopaonik biznis foruma je za taj presudni korak rekao da on podrazumeva napredak Srbije u reformi javnog sektora i unapređenju kvaliteta institucija.

Impresivan nivo investicija

Podrazumeva se da se mora nastaviti rast izvoza i deviznih rezervi, priliv stranih direktnih investicija, ali i održivost javnih finansija.

Finansijski deo zadatka ide dobro

Srbija na planu unapređenja kreditnog rejtinga dobro napreduje u finansijskom delu zadatka. Sarađuje se sa MMF-om, strane investicije su najveće na Zapadnom Balkanu i u kriznoj 2020. su bile oko tri milijarde evra (doduše uz prodaju Komercijalne banke), a pretkrizne 2019. rekordnih 3,6 milijardi evra. I sve to u vreme kada su u Evropi investicije pale za više od 70 odsto.

Sudeći po rastu BDP-a u prvom kvartalu ove godine (1,2 odsto realno) Srbija je iz kovid krize već izašla i ostvarivo je da godinu završi sa rastom od šest odsto. Zbog svega toga smo izveli i svojevrstan podvig, jer je u vreme krizne 2020. Srbija uspela da svoj rejting za dugoročno zaduživanje u stranoj valuti očuva kod sve tri rejting agencije, a zatim i da ga poveća u martu 2021. kod agencije “Mudis”.

Da je dosadašnje kretanje srpskog državnog kreditnog rejtinga za dugoročno zaduživanje ohrabrujuće, kaže za 24sedam naš ugledni ekonomista Ljubomir Madžar.

– Primetno je da već nekoliko godina dolazi uglavnom do poboljšanja rejtinga, u malim koracima. Delimično zbog toga se i strane direktne investicije u Srbiji formiraju na impresivnom nivou, u odnosu na okruženje. Ali to treba uzeti sa krupnom rezervom, jer na to dosta utiču subvencije koje dajemo investitorima, što je veoma loša praksa – ističe Madžar.

I on, kao i Vlahović, smatra da je taj “poslednji“ korak kojim se konačno prelazi u investicioni rang najteži, ali on kaže da nije optimista da će naš rast dugoročno biti veliki i takav da nas kvalifikuje za više razrede u kojima su odavno zemlje na koje smo osamdesetih godina prošlog veka gledali sa visine, poput Poljske, Češke i Slovačke.

– Oni koji su odavno ušli u EU su nam daleko odmakli i rešili probleme koji nas vuku unazad, kao što su vladavina prava, poštovanje zakona i uticaj politike na privredu. Zbog toga oni ne moraju da daju tolike subvencije i rizikuju da imaju neracionalne projekte ili da im dolaze oni investitori koji će biti tu samo dok ima podsticaja države – zaključuje naš sagovornik.

Koliko su nam odmakli “parnjaci“?

U vreme svake svetske krize, a posebno krize takvih razmera kakva je aktuelna pandemija, investitori posebnu pažnju posvećuju potezima rejting agencija, gledajući njihovu prognozu kapaciteta i spremnosti zemalja da servisiraju svoj dug privatnim kreditorima, objašnjava se u poslednjem Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije.

Stručnjaci NBS napominju da, iako kreditni rejting zemlje nekada nije u skladu s interesovanjem koje ona izaziva kod investitora, čak ni prema (dobrim) uslovima zaduživanja koje postiže na međunarodnom finansijskom tržištu, on je i dalje koristan i važan element u ocenjivanju investicionog kvaliteta zemlje.

Vesti o promenama kreditnog rejtinga imaju posebno važnu informativnu vrednost za tržišta kapitala, posebno kada se rejting “obara“ jer, ističe se, ustanovljeno je da su tržišta kapitala mnogo osetljivija na smanjenja kreditnog rejtinga nego na njegova povećanja.

A kreditni rejting pogotovo je bitan u vreme krize, jer njegovo smanjenje može izazvati povlačenje investitora iz njenog duga i povećati troškove finansiranja, a može se preneti i na drugu aktivu i ekonomski povezane zemlje. To se u vreme tekuće pandemije dogodilo u čak 60 zemalja sveta, a tokom 2020. zabeleženo je sedam slučajeva bankrota zemalja s kreditnim rejtingom B ili nižim, koje nisu bile u mogućnosti da izmirivanje svojih obaveza prilagode krizi.

Pročitajte još

Vlahović za 24sedam: Ulaganje u obrazovanje i institucije najbolja preporuka Srbije za investitore

Nekima dobro, nekima šteta: Rad od kuće Nemačku košta 15 milijardi evra

Srbija je, srećom, daleko odmakla od mogućnosti bankrota, ali je njen rejting i dalje ispod investicionog ranga (tzv. džank obveznice). Kod agencije “Mudis” rejting je Ba2, što je dva stepena ispod investicionog, kod “Standard end Pura” i “Fiča” je BB+ (jedan ispod).

A koliko nam je, “pravovremenim“ ulaskom u EU, odmakla “nova Evropa“, pokazuje upravo kreditni rejting. Madžarovo “daleko smo od Evrope“ potkrepljuju podaci po kojima smo, recimo, blizu “najlošijih đaka“ tranzicije – Hrvata, Bugara i Rumuna – na samo korak-dva, kod sve tri agencije.

Međutim, daleko smo iza svih onih koje smo još pre samo tridesetak godina gledali s visine, kao što su istočnoevropska braća po socijalizmu – Poljaci, Slovaci ili Česi.

Podatak da nam Česi kod sve tri agencije beže sedam kategorija, jer imaju Aa3 kod “Mudisa”, i AA- kod S&P i “Fiča”, dovoljno govori o našoj tranziciji i dugoročnom privrednom rastu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi