Vruće vam je i pojačali ste klimu, koliko će to da vas košta?
Iz kože leti ne možete, ali to ne treba da znači da ne "postoji sutra>", kada će stići računi za potrošenu struju. Zbog toga bi trebalo da znamo šta znače SEER i SCOP
Klima-uređaj je veliki potrošač struje, najveći u domaćinstvu. Iako vam veš-mašina može "pojesti" i više od dva kilovat-časa (kWh) po pranju (na 90ºC), a rerna i duplo više, i to na sat, one ne rade stalno. A klima-uređaj radi, kao npr. i zamrzivač, ali za održavanje hrane hladnom trošimo manje od 3 kWh dnevno, za rashlađivanje prostorija (i nas samih) trošimo do 7 kWh za pet-šest sati rada.
Ukoliko klimu držimo uključenu non-stop, što jeste legitimna opcija sa savremenim inverter sistemima, podešenu na umerenih 26º, a napolju temperatura u hladu dostiže 35º, potrošnja će biti nešto manja od 12 kWh dnevno, jedna je od računica stručnjaka. To je, po sadašnjim cenama od 14 dinara za kilovat (kada ugrubo podelite potrošene kilovate sa krajnjim računom EPS-a za struju), nešto manje od 170 dinara dnevno, ili oko 5.000 dinara mesečno (dodatno samo za hlađenje).
Ali tu već dolazimo na klizav teren, jer nije svaka klima ista, čak ni kada su u pitanju inverterski sistemi, koji se u principu samo mogu i naći danas na tržištu. Stare "on-off" klime su već za muzej, jer potrošnja je kod invertera i do 50% manja.
No, i kod invertera ima razlike, i tu se moramo navići na to da kada ih kupujemo (kao i za većinu ostalih aparata za domaćinstvo u uslovima sve skuplje struje), gledamo sve oznake koje se odnose na energetsku efikasnost.
Pročitajte još:
A sada nam je to EU olakšala, jer od 1. jula ove godine obavezna je nova nomenklatura koja menja lestvicu sa onim nagomilanim plusevima u A klasi. Umesto toga, sada imamo jasnu skalu od G go A, gde A menja dosadašnju A+++ oznaku, A++ bi došao između novih A i B, a nekad efikasna A klasa bi sad bila C i niža.
Kako radi inverter
Klima-uređaj starije "on-off" tehnologije troši od 1,2 do 1,5 kilovat-časova struje na sat sve vreme rada.
A razlika tu nije mala, jer kućni uređaj koji je C klase, troši od 30% do 50% više struje za isti rad nego onaj nove A klase. Na primer, ako klima-uređaj klase A troši od 0,35 do 0,5 kWh po satu rada u režimu održavanja temperature, klima klase C može trošiti od 0,5 do 0,7 kWh po satu ili i više.
Na godišnjem nivou, razlika u potrošnji može biti i nekoliko stotina kilovat-sati, što direktno utiče na račun za struju i može doneti uštedu od nekoliko hiljada dinara godišnje ako se koristi klima-uređaj višeg energetskog razreda.
Srećom, na srpskom tržištu je teško i naći klima-uređaj koji nije označen sa A+++ (A) ili A++ (B) za funkciju hlađenja (za grejanje je efikasnost, a time i oznaka, niža).
Ne samo A-G skala
No, to ne znači da su sve klime "tu negde". Kod klima-uređaja treba gledati još dve oznake iz tehničke dokumentacije, ne samo kolornu skalu sa slovima od A do G.
Profimedia
To su SEER I SCOP, odnosno sezonski koeficjent energetske efikasnosti (SEER - Seasonal Energy Efficiency Ratio) i sezonski koeficijent učinka u režimu grejanja (SCOP - Seasonal Coefficient of Performance).
Pomozite klimi da vas kladi
Pored neodgovarajućeg podešavanja termostata, i neadekvatno održavanje klima-uređaja dovodi do većih računa za struju. Začepljeni filteri i prljavština u unutrašnjoj jedinici smanjuju protok vazduha, pa klima mora da radi duže i jače da bi postigla željenu temperaturu, što povećava potrošnju energije.
Curenje rashladnog sredstva (gasa) takođe smanjuje efikasnost hlađenja, a može i oštetiti kompresor. Nakupljanje bakterija, buđi i mikroorganizama narušava kvalitet vazduha, ali i otežava rad uređaja.
Neodržavanje može skratiti vek trajanja uređaja i dovesti do češćih kvarova i skupih popravki ili potrebe za ranijom zamenom klima-uređaja. Zbog toga, pomozite svom uređaju da bi on mogao da pomogne vama.
S obzirom na sezonu, bavićemo se samo SEER-om, koji je mera prosečne efikasnosti klima-uređaja tokom cele sezone hlađenja, uzimajući u obzir različite spoljne temperature i uslove rada.
Klima-uređaji energetske klase A imaju veći SEER - 3,6 ili više, što znači da troše manje električne energije za isti učinak hlađenja.
Naravno, što veći SEER, to i veća cena za uređaj, jer možete dobiti SEER od 6,1 u klimi za oko 40.000 dinara, a možete i veći od 8 u onoj od dvestotinak hiljada.
Tu je još jedan pokazatelj, a to je protok vazduha, jer on može biti ko 530 metara kubnih na sat za standardnu "dvanaesticu", a može i 750 kubika.
Ali možete gledati specifikacije pri kupovini koliko hoćete, ili kukati na efikasnost klime koju već imate, sve se na kraj svodi na to kako je koristite. Upravo tu je najveća ušteda, jer termostat klima-uređaja se drži na 24°C do 26°C, ma koliko da je napolju vruće.
Svaki stepen niže od toga može da poveća potrošnju uređaja za oko 10%. Oni koji za rashlađeno priznaju samo kada na displeju vide 20°C, nek se odmah spreme na +40% u računu za struju.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari