Inflacija se budi: Hoće li se rast cena u SAD preliti na svet, pa i Srbiju?
Inflacija u Americi u maju 2021. bila je najviša od 2008. godine, samo je gorivo nastavilo aprilski skok od 50 odsto, ali nisu svi ubeđeni da je ona opasna
U Americi se javila neuobičajeno velika inflacija, koju deo stručnjaka smatra privremenom i objašnjava da je ona odraz male baze u 2020. godini, dok je drugi smatraju posledicom loše politika Federalnih rezervi (FED). Da li je opravdan strah da bi u Americi, a zatim i u svetu, pa i Srbiji, zbog velikog monetarnog stimulansa moglo doći do neobuzdanog rasta cena, istražio je naš portal.
– Te cene su zasad i dalje pod kontrolom, ali povećanje cena u jednoj od vodećih ekonomija sveta svakako ima posledice i na svet. Ako se otmu kontroli, to će prvo pogurati cene energenata, što će se preliti na transport, a mogle bi da dodatno skoče i svetske cene hrane – kaže za 24sedam ekonomski analitičar Saša Đogović.
Neće večno biti jeftinog novca
Zbog poruke FED-a, upućene ovih dana, o mogućem povećanju kamata i to dva puta, već 2023. godine, kao i “priznanja“ povećane inflacije, prinosi na američke dužničke hartije su nastavili uspon, a dolar se kreće blizu dvomesečnog maksimuma.
U najnovijem pregledu svetskih kretanja, ističu u junskom broju Mesečnih analiza i trendova (MAT) Ekonomskog instituta, MMF je upozorio da bi u narednom periodu moglo doći do gomilanja javnog duga, na šta su posebno osetljive rastuće ekonomije (među kojima je i Srbija).
Monetarna ekspanzija ne može trajati večno, i FED će biti primoran da podigne kamatne stope kako se američka ekonomija bude oporavljala, upozorava direktorka MMF-a Kristalina Georgieva. Ona je pozvala sve ekonomske subjekte da pomno prate kamatne stope u Americi.
– A kada FED podigne kamate, podići će i ostali, a onda će zaduživanje u celom svetu biti skuplje i na to treba računati. Ne znamo koliko će kamate otići naviše ali bi svakako trebalo da racionalno iskoristimo sadašnje kamatne uslove i dobar rast BDP-a da ono malo novca što kao država možemo da izdvojimo uložimo u ekologiju, održivu energetiku i inovativne tehnologije. Takva ulaganja će kasnije biti sve skuplja, a ne želimo da zbog pogrešnog baratanja javnim novcem ponovo prolazimo kroz fiskalnu konsolidaciju iz 2014. – ističe Đogović.
Cene otišle dvostruko više od plana
Poslednjih 12 meseci cene u SAD su porasle gotovo kod svih glavnih proizvoda za pet odsto, i to je najveći rast od onog iz avgusta 2008. godine, kada je svet drmala finansijska kriza.
Kupuju čega ima
Cene polovnih automobila porasle su zbog problema u ponudi u martu 2021. godine, kada je došlo do nestašica u snabdevanju poluprovodnicima. Ove nestašice su usporile proizvodnju novih automobila, koji danas bez čipova ne mogu da rade, pa su se nestrpljivi kupci okrenuli kupovini onog čega ima – polovnih automobila. Tim rastom interesovanja i polovnjacima su podignute cene.
U maju je nastavljen rast cene energenata, koji je u aprilu imao godišnju vrednost od gotovo 50 odsto. “Podivljale“ su cene polovnih automobila, a indeks svih cena, osim hrane i energije, je bio veći za 3,8 odsto, što je najveći dvanaestomesečni rast od juna 1992. pokazuju podaci američkog Biroa za statistiku rada. Energija je u maju bila skuplja “samo“ 28,5 odsto godišnje, a hrana 2,2 odsto.
Sada je Amerikancima na naplatu došla prošla godina, u kojoj je inflacija izostala.
Cenovni skok u aprilu stručnjaci uglavnom ocenjuju kao prolazni šok, uslovljen prvenstveno efektom niske baze koja će potrajati još nekoliko meseci, ali i oporavkom tražnje koja se polako vraća na predepidemijski nivo. Takođe, činjenica je da je od početka pandemije, u američku ekonomiju uliveno oko šest triliona dolara sa ciljem da se stimuliše tražnja i premoste pandemijske nestašice.
Višak tražnje diktira cene
U narednim mesecima na cene će se i dalje odražavati efekat niske baze, ali će se vremenom inflacija usidriti na nivou od oko dva odsto, što je definisana ciljna vrednost na srednji rok, kažu optimisti.
Jedan od njih je nobelovac (2008) i profesor ekonomije na Univerzitetu Njujorka, Pol Krugman, koji smatra da je strah od inflacije neopravdan.
On ističe da je za ozbiljniju eskalaciju cena uvek odgovoran porast, odnosno višak tražnje, što sada nije slučaj, ni kod goriva, ni kod tražnje za radnom snagom koja bi podigla zarade.
– Budući da je privreda manje funkcionalna nego uobičajeno, a da domaćinstva i firme i dalje sa oprezom troše novac zbog straha od budućnosti, u skorije vreme nije realistično očekivati ozbiljniji rast cena – smatra Krugman.
Nije, navodno. problem ni monetarna ekspanzija, odnosno hiljade milijardi upumpane u sistem jer potrošači, zbog tolike količine novca koju FED uliva svaki mesec, shvataju da ga ima u izobilju i nemaju pritisak da ga se što pre “reše“, već naprotiv, jednostavno ga čuvaju.
Pročitajte još:
Potpuno suprotan stav ima Lari Samers, jedan od vodećih američkih ekonomista i bivši savetnik predsednika Baraka Obame i Bila Klintona. Samers već nekoliko meseci oštro kritikuje program fiskalnog stimulansa aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, koji je “barem tri puta veći od potrebnog“.
Nakon što su se pojavili najnoviji podaci o inflaciji, Samers je optužio FED da vodi opasnu “politiku samodopadljivosti“ i da na pogrešan način tumači ekonomske signale.
On smatra da su danas primarni rizici pregrevanje ekonomije, baloni na raznim tržištima, prezaduženost i finansijska nestabilnost.
Što se tiče zaposlenosti, Samers smatra da je tvrdnja o višku neuposlene radne snage neodrživa. Naprotiv, kaže on, nestašica radne snage je stvaran problem.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari