WB: Samo za odbranu od klime Srbiji će trebati 9,5 milijardi dolara

Srbija bi tokom naredne decenije trebalo da uloži 9,5 milijardi dolara da bi zaštitila građane i imovinu od štetnih i rastućih uticaja suša, poplava, klizišta, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Svetske banke o klimatskim promenama i razvoju u Srbiji.

Ova ulaganja jednaka su oko 0,5% bruto domaćeg proizvoda zemlje a mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara izjavio je da su prednosti koje donose takva ulaganja znatno veće od troškova.

– Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće mogućnosti za trgovinu, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra – istakao je on.

Dodao je da bi Srbija dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina mogla da postigne svoj cilj neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine.

Pojasnio je da postizanje tog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra i hidro-kapaciteta, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji.

Prema njegovim rečima, kada se radi o mobilizaciji resursa neophodno je da se uključi i privatni sektor i pomogne vladi a neophodno je da se uključe i organizacije civilnog društva i akademski sektor.

Dodatno ulaganje od 10,4 milijarde evra odgovara proseku od 1,6 odsto BDP-a godišnje u narednih 25 godina a bilo bi prvenstveno usmereno na sektor električne energije, pri čemu bi kapaciteti za proizvodnju iz energije vetra i sunca i hidroenergije predstavljali glavne oblasti za investiranje.

Privatni sektor može da vodi tranziciju

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnoj  finansijskoj korporaciji (IFC) pri Grupi Svetske banke, Nikolas Markije, je naglasio da je privatni sektor Srbije pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi.

24sedam/Ivan Mitić

 

To se prema njegovim rečima radi podsticanjem inovacija i ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj.

Ukazano je da visok energetski i ugljenični intenzitet Srbije nose ekološke i socijalne razlike a da se najznačjanije odnose na dominantnu upotrebu lignita za proizvodnju električne energije, energetski intenzivnu industriju i nisku efikasnost u sektorima koji su krajnji korisnici energije.

Istaknuto je da bi Srbija trebalo da razvije svoje tržište zelenih obveznica i iskoristi prednosti državnih garancija i javno-privatnih partnerstava za podsticanje klimatskih ulaganja.

Naša zemlja, kako je rečeno, može za podršku klimatskim aktivnostima da iskoristi pretpristupna sredstva Evropske unije (EU) i finansiranje koje obezbeđuju međunarodne finansijske institucije.

Međutim, na putanji koja vodi dostizanju neto nultog nivoa emisija, od privatnog sektora se očekuje da uloži najveći deo sredstava i to 88 odsto, u dekarbonizaciju, a naročito u sektorima saobraćaja, zgradarstva i električne energije.

Istaknuto je da će zelena tranzicija morati da bude osmišljena i realizovana na pravedan način i da će pod uticajem zelene tranzicije verovatno doći do preraspodele zaposlenosti između delatnosti, preduzeća, zanimanja i regiona.

Očekuje se da će manje obrazovani radnici i muškarci u proseku osetiti nesrazmerno velike posledice promena načina rada povezanih sa zelenom tranzicijom u Srbiji.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi