Bitkoin preti novim rekordom, da li je to samo zbog izbora ili...
01.11.2024 | 19:55
U predvečerje izbora za američkog predsednika najpopularnija svetska kriptovaluta je ponovo nadomak istorijskog rekorda. Je li to (jedini) razlog?
Copyright Pixabay
Bitkoin je ponovo „podivljao“ i investitori su tržište ponovo doveli u situaciju koju popularni indeks obeležava kao „ekstremnu pohlepu“.
Najpoznatija svetska kriptovaluta je trenutno na nivou od 70.000 dolara, pre samo neki dan je bila i više od 72.000 tako da je veoma blizu rekordni nivo iz marta od 73.777 dolara. Šta se dešava na tržištu i da li je sva ova frka samo zbog predsedničkih izvora u SAD 24sedam je razgovarao sa Igorom Mirkovićem, stručnjakom za ovu temu iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.
– U ovom novo talasu skoka, a u odnosu na onu od pre godina dana cena je sada gotovo 100 odsto veća, politika je presudna stvar. Svaki izbori donose neizvesnost i investitori sklanjaju viškove novca „na sigurno“, a to je danas pored zlata svakako i bitkoin. Međutim, ovi izbori su i prvi do sada u kojima su upravo kriptovalute posebna tema i oba kandidat, i Kamala Haris i Donald Tramp se obraćaju i kriptozajednici ali još više investitorima koji ulažu u kripto. Čak to ide dotle da cena dnevno delom prati ono što oni o kriptu izjave – naglašava Mirković.
A kako su se oba kandidata izjasnila „za“ kripto, a Tramp čak obećao i snižavanje poreza vezanog za investiranje u kriptovalute, cena ide naviše.
Ta današnje cena bitkoina je za gotovo 10% veća nego pre mesec dana a za 97%, ili 34.440 dolara, veća nego pre godinu dana. Cena trenutno nije istorijski rekordna, tj., nije u dolarima ali u evrima (a time i dinarima zbog stabilnog kursa prema valuti evrozone) i još nekim valutama jeste.
Međutim, toj ceni nisu doprineli samo političari, jer i samo finansijsko tržište danas znatno je drugačije nego kada su bili izbori pre četiri godine. Tada nije bilo novčanih fondova čijim se akcijama trguje na berzi (ETF) a koji su mogli da ulažu direktno u kriptovalute, odnosno u bitkoin i eter kao što to mogu danas.
– Danas, de facto u Americi na berzi bitkoin ETF-a o i dalje „prave šou“. Bitkoin je prevazišao zlato i bilo koju drugu sličnu imovinu. Ne može da se, naravno, poredi sa S&P500 i ostalim poznatim berzanskim indeksima, ali ogroman novac tu sa ulazi – naglašava Mirković.
Koliko je taj “šou“, najbolje govori podatak da su ETF-ovi od 11. oktobra do danas u bitkoin uložili četiri milijarde dolara a da su samo ove nedelje kupili kriptovalute za više od 800 miliona dolara.
– A ne ulažu sad samo veliki, tu su sada kompanije, bogataši, sitni investitori… ko god stigne. Niko ne zna šta će biti u SAD posle izbora, šta će biti u svetu koji se naoružava, i mnogi beže imovinom u sigurno – kaže sagovornik 24sedam.
A koliko će vredeti taj bitkoin?
Onima kojima je neverovatno da je nešto tako „neopipljivo“ kao što je kriptovaluta bitkoin skočila za 100% u godinu dana i koji sumnjanju u njenu dugovečnost, još je manje pojmljivo da je vrednost za poslednjih pet godina povećana za 650%, odnosno za 60.500 dolara.
Sa ovakvim rastom pitanje je gde je granica. Investitor i kriptopromoter Majkl van de Pop, koji ima gotovo 750.000 pratilaca na X (Tviteru), prognozira da će bitkoin vredeti 100.000 dolara u decembru.
Ostali ne prate, naprotiv
Pomama za bitkoinom, međutim, nije raširena, pomalo i neočekivano, na druge kriptovalute.
– Ranije, kada je naglo rastao bitkoin, sledio je i rast drugih vodećih kripotovaluta, pre svega etera. Sada to nije slučaj i dešava se da je čak njihovo kretanje u suprotnom smeru. Eter ide mnogo slabije nego što su mnogi očekivali, ali za to ima logična razlog. Mreža Eterijum je samo jedan od projekata u kriptosvetu koji imaju za cilj i svakodnevnu upotrebu u plaćanju a ne samo očuvanje vrednosti, dok je bitkoin jedan i nema konkurencije. Bitkoin je više ideologija nego što će ga neko koristiti za neke aplikacije, transfer i ostalo, dok kod etera nema takve ideologije već ljudi gledaju šta im je povoljnije – objašnjava Igor Mirković.
Kad su prognoze u pitanju, Igor Mirković ukazuje na dve koje su svojevremeno dale dve veoma renomirana investiciona fonda – Ark Invest i VanEck, i koje su se obistinile.
Ark je još 2020. godine, kada je bitkoin vredeo samo 10.000 dolara, dao prognozu da će 2025. godine da vredi 150.000. VanEck je otišao mnogo dalje, i u izveštaju iz ove godine daje još projekciju jednog bitkoina na 2,9 miliona dolara do 2050. godine.
VanEck predviđa da bi do 2050. godine bitkoin mogao da učestvuje u 10% globalne međunarodne trgovine i 5% domaće trgovine širom sveta, a da će centralne banke držati minimum 2,5% svojih rezervi u bitkoinima.
Na čemu se baziraju ove smele dugoročne projekcije? VanEck je ukalkulisao pad globalnog BDP-a sadašnjih ekonomskih globalnih lidera (SAD, EU, UK, Japan…) a s time i smanjeno poverenje u današnje rezervne valute (dolar i evro) kao dugoročna sredstva očuvanja vrednosti zbog prekomernog zaduživanja i kratkovidih (ličnih) geopolitičkih odluka država koje ih izdaju.
Kako poverenje u trenutni monetarni sistem opada, mnogi biznisi i potrošači širom sveta mogli bi da prepoznaju fundamentalne slabosti fiat valuta (koje izdaju i za koje garantuju države) i potraže neutralno sredstvo razmene sa nepokolebljivim vlasničkim pravima i predvidivom monetarnom politikom.
Ark ukazuje i na to da bitkoin može da postane globalna mreža za zaključenje transakcija što je daleko više od „digitalnog zlata“. Uvek je dostupan, ne poznaje granice: Za razliku od tradicionalnih sistema, Bitcoin funkcioniše 24/7, globalno, bez potrebe za posrednicima. Omogućava direktne, „od osobe do osobe“ transakcije, eliminiše posrednike i smanjuje troškove međunarodnih plaćanja.
Uz sve to, pruža maksimalnu bezbednost i neosporivost transakcija. Otporan je na „cenzuru“ - nijedno treće lice ne može blokirati ili poništiti transakciju, što korisnicima daje potpunu kontrolu nad njihovim finansijama za razliku od tradicionalnih sistema koji su podložni regulativnim ograničenjima.
BONUS VIDEO