NBS: Stavljanje lika Tesle na kovanice u Hrvatskoj bilo bi prisvajanje srpskog kulturnog nasleđa!

I srpska centralna banka je dala svoj doprinos nadgornjavanju Hrvata i Srba – “čiji je Tesla“. Narodna banka Srbije smatra da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu strane kovanice evra, kada Hrvatska postane članica evrozone, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda.

Iz srpske centralne banke ističu da je “nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu. S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga“.

Za NBS, očito, to što je Nikola Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske (1856, godine, tada Austrijsko carstvo) ne predstavlja dovoljan razlog za postavljanje na kovanicu iz te zemlje.

Dizajn “svog“ evra bira svaka zemlja članica evrozone

Dizajn evro novčanica je isti nezavisno od države koja ih štampa ali s kovanice razlikuju. Pitanje dizajna evro kovanica regulisano je Uredbom Saveta EU broj 729/2014 (od 24. juna 2014.) o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju, pojašnjava NBS.

Svetski naučnik

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je „srpski i američki pronalazač“, kao ga definiše Vikipedija. Inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji je po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.

Nije se tehnički školovao ni u Srbiji ni u Hrvatskoj, već u Gracu (Austrija) na tamošnjem Tehničkom univerzitetu a svoj uspeh postigao je u SAD.

Dva puta se za stipendiju obraćao slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu, oba puta je odbijen.

Do svojih izuma za koje ima 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, je došao radom u Mariboru, Budimpešti, Parizu, Strazburu i Njujorku.

U Srbiji, odnosno Beogradu, je u svom životu proveo tri dana, 1. do 3. juna 1892. godine, kada je u u Evropu dolazio zbog smrti majke. Srpska kraljevska akademija odbila ga je na izboru za redovnog člana 1892, za dopisnog člana izabran je 1894. a redovni je postao tek 1937. godine, gotovo pre smrt.

Preminuo je 1943. godine, u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen u hotelskoj sobi u kojoj je živeo u Njujorku.

Po navedenom propisu evrokovanice imaju jednu zajedničku (evropsku) stranu koja je ista na svim evrokovanicama (avers) i drugu nacionalnu (revers), koja se razlikuje od zemlje do zemlje i koja ima na sebi oznaku države članice EU. Na toj nacionalnoj strani evrokovanice mora se nalaziti krug sastavljen od 12 zvezdica (simbol EU) koje u potpunosti okružuju nacionalni dizajn. Unutar navedenih 12 zvezdica država članica samostalno odlučuje o motivima koje će prikazati.

Na primer, Italija ima evrokovanice apoena EUR 2, na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael) a na evrokovanici apoena EUR 1 crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela.

Grčka na evrokovanici apoena EUR 2 ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere) u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena EUR 1 prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od četiri drahme.

Države obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna evrokovanice u konkurenciji većeg broja predloga.

O nacionalnom dizajnu evrokovanice odlučuje država članica EU koja evro koristi kao zajedničku valutu. Dizajn evrokovanice može se menjati po proteku roka od 15 godina osim ako dođe do promene šefa države ili to zahtevaju razlozi sprečavanja falsifikovanja evrokovanica, kada je moguće menjati dizajn i pre isteka pomenutog roka.

Država članica ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana evro kovanica, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU.

Savet EU odobriće dizajn nacionalne strane evrokovanice ako su ispunjeni tehnički uslovi i ako nema primedbi drugih država članica koje koriste evro kao zajedničku valutu.

U slučaju da ima primedbi (a one su moguće kada bi predloženi dizajn nacionalne strane jedne države mogao izazvati nepovoljne reakcije građana druge države članice), Savet EU donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva kvalifikovanom većinom glasova.

Pročitajte još:

Nema kraja rastu cena stanova: Vračar izgubio primat, Savski venac papren, starogradnja precenjena

Rusi se stisli ili pritisli: Evropljani bi mogli da ostanu bez gasa

Pored toga, treba naglasiti da se navedena uredba odnosi na države koje su ispunile uslove za pristupanje evrozoni, a da Republika Hrvatska može najranije to da učini 2023. godine.

Srbija nije ni članica EU niti evrozone, pa je pitanje da li može dadaje prigovore za bilo čiju kovanicu evra.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi