Narodna banka podigla referentnu stopu, krediti u dinarima poskupljuju

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, kao što je 24sedam i najavio, tako da ona sada iznosi tri odsto, saopštila je NBS.

Istovremeno, kako navode, stopa na kreditne olakšice iznosi četiri odsto, a stopa na depozitne olakšice dva odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena.

- Donoseći ovakvu odluku, Izvršni odbor obezbeđuje kontinuitet umerenog pooštravanja monetarnih uslova, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti - ističe se u saopštenju NBS.

Samo povećanje referentne stope automatski se preslikava na kamatne stope svih bankarskih pozajmica u dinarima stanovništvu i privredi. To znači da će sa rastom kamatne stope NBS svi dinarski krediti poskupeti (rate će im biti veće zbog rasta kamate), što se već i desilo.

Izvršni odbor je procenio da je, kako su naveli, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. POGLEDAJ GALERIJU

- Time NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. NBS, od oktobra prošle godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava domaće monetarne uslove, primenom različitih instrumenata, u zavisnosti od procenjenog karaktera inflatornih pritisaka. Pored podizanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih na domaće cene - objašnjavaju u NBS.

Energenti i suša guraju cene

Prilikom donošenja odluke, kako kažu, IO je imao u vidu da se geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini kroz visoke cene energenata i hrane, kao i dalje prisutne zastoje u globalnim lancima snabdevanja, odražavaju na dalji rast globalne inflacije. U takvim okolnostima, veliki broj centralnih banaka revidira naviše projekcije inflacije uz ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane.

- Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije, Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku, proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama - ističe se u saopštenju.

24sedam/Profimedia

Nastavljen rast cena energenata na svetskom tržištu i uvozne inflacije, dodaju, uz efekte suše ne samo na domaćem tržištu, već i u većem delu Evrope koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nešto višu inflaciju na domaćem tržištu od očekivane.

- Međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila 11,9 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije, ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta, koja je u junu iznosila 6,7 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje značajno niža od ukupne inflacije, ali niža i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike - navode u NBS.

Prema avgustovskoj projekciji IO NBS, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju.

- U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu - ističu u centralnoj banci.

Rast BDP-a i do 4,5 odsto

Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju od 4,4 odsto međugodišnje, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, navodi NBS, sličan tempo rasta nastavljen je i u drugom tromesečju - četiri odsto međugodišnje.

24sedam/Katarina Mihajlović

- I pored pogoršanja izgleda za rast zone evra, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavljaju da rastu, ukazujući na to da za sada smanjenje eksterne tražnje nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju. Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a od maja je povećan i izvoz poljoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda. Imajući to u vidu, i pored sve izraženijih rizika da će u zoni evra u drugoj polovini godine uslediti recesija, NBS i dalje projektuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto. Takođe, IO procenjuje da aktuelno pooštravanje domaćih monetarnih uslova neće imati značajan negativan efekat na ekonomska kretanja - navode u NBS.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će, kako kažu, procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova.

- Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu - kažu u NBS, i dodaju da će se naredna sednica IO na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održati 8. septembra.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam