Još tri dana za plaćanje poreza na imovinu: Požurite da ne biste platili paprene kamate!

Rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu je 15. avgust (ponedeljak), što znači da je ostalo još samo tri radna dana za izmirenje duga. Ovaj zakonski rok mora da se poštuje, jer svako kašnjenje sa sobom nosi naplaćivanje zatezne kamate, a teorijski, podrazumeva i kaznu ili zaplenu imovine, upozoravaju stručnjaci.

Naime, kvartalna rata poreza, prema zakonu, plaća se najkasnije u roku od 45 dana od početka kvartala. S obzirom na to da treći kvartal počinje s prvim danom jula, poreski rok ističe sredinom avgusta, u ovom slučaju tačno 15. avgusta.

Porez se nije uvećao

Dobra vest je da ove godine porez na imovinu nije veći u odnosu na prošlu godinu. Tako je većina lokalnih samouprava krajem 2021. godine odlučila da ne povećava osnovice za porez, koje se godišnje usklađuju sa rastom cena nekretnina. Iz Gradske uprave Beograda rekli su da zbog pandemije iznosi poreza ostaju isti, iako su cene nekretnina porasle šest odsto. Ista odluka doneta je i u Novom Sadu, dok su u Nišu rekli da će trošak biti manje-više isti.

Zbog toga što je porez građanima isti kao i prošle godine, oni slobodno mogu da uplate jednak iznos, odnosno istu ratu kao i za prvi ili drugi kvartal ove godine, tj. poslednji prošle godine za koji postoji rešenje. Ta kamata nije velika, ali s porezom se ne treba šaliti, tim pre što je teško proveriti koliko se u realnom vremenu zaista duguje.

U članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji navodi se da se na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Prema računici 24sedam, a uz pomoć kalkulatora kamate na Propisionline.com, na iznos poreza (odnosno poreske obaveze) za kuću ili stan od 20.000 dinara, kamata je prošle godine bila, ako nije plaćena nijedna rata, nešto veća od 1.000 dinara.

Kamata koja se gomila, pogotovo ako je ukupan poreski dug nepoznat, praktično je jedina kazna koja sledi za one koji "zaborave“ da plate porez.

Pogrešna računica

Teorijski, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je "samo 5.000“, nije tačno ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.

Pixabay

Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo se u članu 180. navodi da poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara. To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.

To nije ni mnogo bitno, jer naplata kazne je samo "teorijska“ mogućnost. Iskusni poreski stručnjaci koje smo pitali nisu mogli da se sete da su čuli da je neko platio ovakvu kaznu.

Teorijski, kazna može biti i prinudna naplata poreza, ali to je još neverovatnije od plaćanja kazne, jer lokalne samouprave, koje porez na imovinu naplaćuju od 2007. godine, nemaju kapacitet da kontrolišu i pokrenu dodatni i ozbiljan posao kao što je prinudna naplata.

Porez na imovinu u Srbiji je, za razliku od nekih drugih razvijenih zemalja, veoma mali prihod državnog, tačnije lokalnih budžeta. To je zbog toga što je taj porez mali, u praksi svega 0,4 odsto vrednosti imovine, a budžet se oslanja na carine, akcize i PDV.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi