Da li je kraj restituciji: Karađorđevići ostaju "kratkih rukava“, ali će zato građani dobiti svoje

Restitucija se u Srbiji privodi kraju, može se reći ako se pogleda istorijski period od nekoliko decenija, od kada je čitav ovaj politički zahtevan, tehnički komplikovan, a moralno opterećen proces započeo. Vrlo brzo će se uči u poslednji čin ove drame duge više od sedam decenija.

Za poslednji dan marta sledeće godine zakazan je početak isplate prve rate akontacije iznosa obeštećenja starim vlasnicima (i naslednicima), a za 2023. godinu i izdavanje obveznica Republike Srbije, kojima će se obeštećenje isplatiti u narednih pet, 10 ili 12 godina.

- Starim vlasnicima je dosad uručeno 3.200 rešenja o obeštećenju, od čega je 2.600 pravosnažno, podaci su preseka u julu. Očekujemo da će do kraja procesa biti između 12.500 i 13.000 takvih rešenja, a rok u kome mislimo da će se sve okončati je, prema tempu koji smo sada postigli, 2026. godina – kaže za 24sedam Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Šta će dobiti građani

On pojašnjava da će građani dobijati godišnje akontaciju od 10 odsto procenjenog obeštećenja, plus obveznice od 2023. (za prošlu godinu). Samo za prvu ratu akontacije „spremljeno“ je osam miliona evra. Oni koji imaju pravo na obeštećenje do 1.000 evra, biće isplaćeni odjednom u celosti.

Ukupno obeštećenje je, prema koeficijentu koji je donela Vlada Srbije, 15 odsto od procenjene vrednosti nezakonito oduzete imovine u godinama posle Drugog svetskog rata, a koju radi Poreska uprava.

Sekulić kaže da Poreska uprava svoj posao obavlja profesionalno i da u velikoj većini slučajeva nema spora da je ta vrednost prava. Profesionalno je svoj posao, ističe direktor Agencije za restituciju, obavila i Uprava za poljoprivredno zemljište, zbog čega je dosad uspešno vraćeno više od 80 odsto oranica i pašnjaka koji po zakonu mogu da se vrate.

- U početku je tu bilo dosta problema, pogotovo u Vojvodini ali je, doduše nakon primedba iz EU, to uspešno rešeno – ističe on.

Profimedia

Vraćeno je 82.200 hektara poljoprivrednog zemljišta i 6.000 hektara šuma. Ali nije se samo odmaklo kod poljoprivrednog zemljišta, koje je suštinski i bilo kategorija koju je najlakše vratiti u naturi. Vraćeno je i 500 hektara građevinskog zemljišta, kao i 560.000 metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

- Od ukupno 75.000 predmeta, doneli smo odluke u 62.901 – navodi Sekulić.

"Čudna odluka u vezi s Karađorđevićima"

Jedno od velikih pitanja srpske restitucije je i pitanje vraćanja imovine kraljevskoj porodici Karađorđević. To kompleksno pitanje, kako tačno odrediti šta je kod kralja kraljevsko a šta je direktno ili indirektno građeno novcem države, odnosno građana (podanika), u Srbiji je presuđeno pomalo „preko kolena“.

- Kada je doneta odluka države da se sporna imovina ne vraća u naturi već da se ide na obeštećenje trebalo je, prema postojećim propisima, da se donese konkretno rešenje posebnim zakonom. To smo mi i predvideli odlukom, ali je sud doneo jedno čudno rešenje i naložio nam da obeštećenje isplatimo kao i svakom drugom građaninu – navodi naš sagovornik.

Profimedia

To u praksi znači da porodica svrgnute dinastije Karađorđević, koja potražuje dvorove, imanja, vinograde, šume, ima pravo, kao i svi drugi građani Srbije, na obeštećenje od najviše 500.000 evra.

Restitucija nije univerzalna pravda

Za odbijanje nekih naslednika velike imovine da prihvate maksimalno obeštećenje od pola miliona evra, Sekulić ističe da restitucija nije obavezna.

- Ne postoji nijedan evropski i svetski dokument koji neku državu primorava na restituciju. Svaka država radi onako kako smatra da treba, i u skladu sa realnim mogućnostima - kaže Sekulić, i dodaje da neke države, kao Poljska, nikada nisu realizovale restituciju.

A Poljaci, društvo koje se žestoko opiralo komunizmu koji je sproveo „nacionalizaciju“, ne samo što nisu sproveli restituciju koja bi trebalo da u ogromnom broju pripadne naslednicima poljskih Jevreja žestoko stradalih u Holokaustu, već su je praktično zabranili.

U avgustu je poljski predsednik Andžej Duda potpisao izmene Zakona o upravnom postupku koji sada kaže da 30 godina od prvobitne odluke o oduzimanju nije više moguće promeniti je i vratiti imovinu u upravnom postupku, već samo na sudu. Godinu pre toga usvojene su i izmene da se u upravnom postupku više ne mogu vraćati zgrade sa stanarima, i slično.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi