Sa Amerima nema zezanja: Sve tajne i zamke drugog najvećeg tržišta hrane u svetu
Srbija ima ogroman potencijal za izvoz malina, jabuka ili neke druge hrane u SAD, ali za to ogromno tržište treba biti ozbiljan igrač, upozoravaju domaći i strani eksperti
Izvoz hrane iz Srbije u daleke, a ogromne Sjedinjene Američke Države nije nemoguća misija ali je na to drugo po veličini tržište hrane u svetu teško i doći, a kamoli se na njemu probiti, upozoravaju stručnjaci.
Mogućnost izvoza je otvorena, potencijal Srbije u izvozu hrane je veliki i prilično neostvaren ali da bi se on i realizovao potrebno je da tome ozbiljno pristupi svaki proizvođač ponaosob, istaknuto je nedavno na onlajn prezentaciji "Vodiča za izvoz voća i povrća u SAD“, koji je urađen u saradnji UN FAO, EBRD i Razvojne agencije Srbije.
- Za Ameriku vam je potrebno da imate velike količine robe, da se povede računa do detalja o njenoj prehrambenoj bezbednosti i na kraju, ili na početku, da imate kvalitet koji zahteva to veoma konkurentno tržište. I odmah u startu treba reći, tamo se ne igra na "srpsku tradiciju“, jer Amerikancima ništa ne znači "ajvar kao što je pravila baba Vida“... Njih zanima inovativnost, dodata vrednost, pozitivan uticaj na zdravlje... Zbog toga se moraju pratiti i potrošački trendovi i nauka – kaže Mile Veljović‚ jedan od vodećih srpskih tehnologa u oblasti prerade voća i povrća, sa dugim iskustvom u radu sa malim i srednjim kompanijama.
Bezbednost, bezbednost, bezbednost...
Američko tržište je, posebno za izvoznika iz male i udaljene zemlje kao što je Srbija, prepuno tajni i „zamki“, i nepažljiv izlazak na tu tržnicu bi mogao da ima dugoročne i finansijski neugodne posledice.
Pročitajte još:
- Pod kontrolom morate da imate ceo proces proizvodnje. Vodite računa o svojim dobavljačima sirovina jer i oni moraju da budu pouzdani i da u voću ili povrću od kojih radite svoje proizvode ne bude ostataka pesticida ili teških metala, da nisu koristili u SAD zabranjene supstance. HACCP je i to dosledno primenjen u praksi, ne samo na papiru kao što je čest slučaj u Srbiji – napominje Veljović.
Ogroman potencijal Srbije u izvozu hrane
Srbija bi svoj izvoz hrane generalno mogla da poveća čak 92 odsto, ističe Dmitrij Prihodko, viši ekonomski savetnik u FAO. Prema stručnim analizama, samo izvoz malina bi mogao da bude veći za 72 odsto, žitarica 52 odsto, a jabuka 32 odsto, a tu su još i pića, pivo, hrana za kućne ljubimce...
Dodaje da uvođenje, primena ali i održavanje standarda košta i da za to treba imati poseban budžet.
Tehnolog upozorava i na još jednu stvar na koju smo navikli u Srbiji, a apsolutno je zabranjena u SAD. Radi se o tzv. zdravstvenim izjavama, odnosno napisima na ambalaži ili čak u reklamama da je neki proizvod "dobar za to i to“ ili pogoduje zdravlju i sl.
- U Srbiji imamo manjak inspektora i one se ovde retko kontrolišu, a u SAD situacija nije takva. Veoma su rigorozni kod deklarisanja i tačno se zna šta može a šta ne može da bude na ambalaži – ističe Veljović.
Važnost ispravnog deklarisanja i ambalaže, kao veoma bitnog u SAD ističe i Zlatko Jovanović, konsultant Agencije za hranu pri UN i autor Vodiča.
FAO
- U SAD se čak i kontejneri s hranom posebno označavaju, a za maloprodaju je veoma važna nutritivna tablica i svaka igra sa zdravstvenim tvrdnjama da je nešto "zdravo“ i "povoljno za…“ je vrlo rizična. Drugačije su oznake za aditive i boje nego u Evropi, a ostaci pesticida se proveravaju i kvalitativno i kvantitativno. Za hranu su pored čuvene FDA (Agencija za hranu i lekove) nadležni i Ministarstvo poljoprivrede (USDA) i Fitosanitarna inspekcija (APHIS). A ako vam se nešto nađe odmah se prijavljuje kao "incident“ na javnoj listi FDA (import alert list), sve sa imenom i generalijama kompanije da svi na svetu mogu da vide – objašnjava Jovanović.
Koliko su Amerikanci opsednuti kontrolom i bezbednošću govori i to što je, pored registracije uvoznika i proizvođača kod FDA (obnova na dve godine), potrebna posebna najava svake pošiljke hrane jer ona spada i pod odredbe Zakona o sprečavanju bioterorizma.
Srbija je premala za slobodan ugovor, ali…
Srbija sa SAD nema ugovor o slobodnoj trgovini (kakav ima sa EU ili Rusijom, tj. Evroazijskom unijom), već potpada pod tzv GSP sistem u kome sa SAD relativno povlašćeno trguje oko 100 zemalja.
- Bilo je više zahteva iz Srbije za posebnim ugovorom ali je iz Vašingtona uvek odgovarano da je Srbija za to suviše malo tržište. Trenutno ne postoji ni GSP sistem, jer je poslednja odluka Kongresa o tome, koja važi dve godine, istekla 31.12.2020. a nova nije doneta. Poslednji put se na nju čekalo godinu i po dana, ali dobra vest za izvoznike je da se razlika u carini može povratiti retroaktivno, kada se nova odluka donese – kaže Tatjana Maslać, predstavnik Ministarstva poljoprivredu SAD u Ambasadi SAD u Srbiji.
Ukoliko imate proizvodnju konzervisane hrane, recimo džemova ili kiselih krastavčića, potrebna je posebna registracija fabrike i nakon toga i svakog objekta gde se obavlja proizvodnja, kao i tehnološkog postupka za svaki proizvod.
Zbog svega ovoga ali i mnogo toga drugog, važno je, kao što je istakla Jelena Cvijanović, direktorka sektora za podršku MSP u RAS-u, imati pomoć u informacijama o tržištu, čak više i od finansijske pomoći.
A u "Vodiču za izvoz voća i povrća u SAD“ ima svega toga, od linkova ka svim propisima koji se tiču uvoza i distribucije hrane, preko predstavljanja specifičnosti američkog tržišta veleprodaje, supermarketa, onlajn prodaje, HoReCa i B2B tržišta, do pomoći oko nalaženja neophodnog agenta u SAD, bez kojeg nema ni saradnje sa FDA ali i komercijalnog brokera i distributera.
Za kraj, kada se i prostudira sav obiman materijal iz Vodiča i posete svi linkovi na koje on ukazuje, a pre nego što se "krene na SAD“, tehnolog Mile Veljović ima jedan važan savet.
FAO
- Prvo sredite sve u svom dvorištu. Neka vam radnici budu srećni i zadovoljni jer greške u proizvodnji, zbog kojih se kasnije plati u inostranstvu, mogu da budu slučajne ali i namerne, videli smo to mnogo puta do sada - napominje Veljović.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari