A da probamo sa trešnjama? Nova uzdanica srpskog voćarstva donosi dobar profit

Kada je pre dvanaest godina, na osnovu projekta prof. dr Zorana Keserovića sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i resornog republičkog Ministarstva poljoprivrede, somborska Poljoprivredna savetodavna stručna služba na svom oglednom polju u zaleđu Dunava kod Karavukova posadila prve sadnice trešnje, nije bio mali broj onih koji su sa skepsom gledali na pionirski poduhvat plantažnog gajenja ove voćne vrste u panonskoj ravnici, piše novosadski „Dnevnik“.

Suzdržanost su pravdali činjenicom da trešnji, zbog niskih zimskih temperatura i mraza u precvetavanju više prijaju drugi klimat i nešto viši tereni. Koliko su skeptici ”promašili“ svedoči podatak da je danas, desetak godina kasnije u punom rodu veliki plantažni trešnjar Zemljoradničke zadruge ”Agrodunav“ u Karavukovu od 20 hektara. Po njihovom uspešnom primeru ubrzano niču novi zasadi trešnje na Zapadu Bačke.

Iskoristili Dunav

– Tačno je da zbog prolećnog izmrzavanja cveta trešnja preferira nešto više terene i blažu klimu, ali pokazala su se tačne naše procene da će specifična mikroklima ovog kraja stvorena usled neposredne blizine Dunava kao velike vodene površine, i dobar izbor sadnog materijala dati odlične rezultate – pojasnio je na ”Danu trešnje“ u Karavukovu ceo koncept svojevrsnog buma proizvodnje ove voćne vrste na Zapadu Bačke, profesor Zoran Keserović.

Kako svako potencijalno ulaganje u proizvodnju određuje i njegova isplativost prof. dr Keserović naglašava da uz dobru procenu hemijskog sastava ali i mehaničkog svojstva zemljišta, dobar izbor sadnog materijala i punu primenu agrotehničkih mera zasadi trešanja mogu voćarima da donesu i dobru zaradu.

– Činjenica je da se radi o deficitarnoj voćnoj vrsti, koja čak i u uslovima ekstenzivne, a kamoli intenzivne proizvodnje, može da bude izuzetno profitabilna. Imamo proizvođača koji je u uslovima ekstenzivne proizvodnje na jednom hektaru bez većih problema ostvario plasman sa „karmen“ po ceni od 200 dinara. Dakle sa prinosom od šest do osam tona po hektaru imate profit – kaže ovaj stručnjak i ujedno upozorava da se u Srbiji mora poraditi na stvaranju vlastitog sadnog materijala kako bi se naši voćari koji se odluče za trešnju oslobodili zavisnosti od uvoza.

– Na našem tržištu dominiraju italijanske kuće, pre svega Salvi, pa je neophodno otkupiti licencno pravo na ”Gizela 5“ i ”Gizela 6“ kako biosmo ovde, u našoj zemlji, proizvodili vlastiti sadni materijal – apeluje profesor.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Dnevnik