Projekat naučnika o zaštiti autohtonih vinovih loza: Sačuvaćemo gene srpskog čokota

15.11.2020

13:52

0

Grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu pokrenula projekat

Projekat naučnika o zaštiti autohtonih vinovih loza: Sačuvaćemo gene srpskog čokota
Brigitte2000/Pixabay

U vinogradima širom Srbije postoje autohtone sorte vinove loze koje nisu poznate javnosti, niti su komercijalno eksploatisane.

Kako bi sačuvala srpske čokote od kojih su neki stari i sto godina, grupa naučnika sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu je pokrenula projekat “Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka”, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Cilj je da se najsavremenijim genomskim tehnologijama identifikuju, utvrdi poreklo i sačuvaju naše lokalne sorte.

Prvi rezultati ohrabrujući

Ovo za Novosti otkriva prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, koji je nosilac projekta. On ističe da će pod lupom biti stari vinogradi u Župi i Toplici, Negotinskoj krajini i Fruškogorskom vinogorju.

Kako navodi, prvi rezultati su veoma ohrabrujući, odabrano je skoro 200 uzoraka za genomsku analizu, koja će se raditi u nastavku ovog projekta. Tomanović napominje da je ovo samo mali primer značaja molekularne biologije i genomskih istraživanja.

– Očekujemo da kroz ovaj projekat detektujemo mnoge autohtone sorte vinove loze, koje bi kasnije trebalo sačuvati, tehnološki unaprediti i komercijalizovati. Optimizam zasnivam na projektu koji smo uradili u Crnoj Gori, gde smo detektovali više od 70 autohtonih sorti vinovih loza, a poznato je da su naši prostori na različite načine povezani – ističe prof. dr Miodrag Grbić, biolog-genomičar sa Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, gostujući profesor na Biološkom fakultetu.

Cilj je očuvati stare sorte; Pixabay

On naglašava i da je otkrivanje genetskog diverziteta vinove loze u Srbiji od važnosti i za ublažavanje posledica klimatskih promena. Kao primer navodi pronalaženje sorti otpornih na sušu i visoke temperature, na bolesti i štetočine, koje mogu predstavljati i materijal za dalju selekciju i oplemenjivanje vinskih i stonih sorti vinove loze.

Impresivna površina

– Prema popisu iz 1889. godine, neposredno pre pojave opasne bolesti filoksere u Srbiji, u vinogradarskom rejonu Negotinske krajine bilo je gotovo četiri hiljade hektara pod vinogradima. Isključivo su gajene stare lokalne i autohtone sorte, kao što su začinjak, prokupac, četereška, crna tamnjanika, bagrina, plovdina, smederevka – kaže Miroslav Nikolić iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Pročitajte još: Na šta ćemo potrošiti 2,5 milijardi evra: Nova putna mreža, obnova pruga, ulaganje i u luke

Koliko je to bila impresivna površina, dodaje on, govori podatak da su prema poljoprivrednom popisu iz 2012. godine, površine pod vinovom lozom smanjene četiri puta, dok su neke stare vinske sorte, poput četereške iščezle, ili se nalaze sporadično mahom u napuštenim vinogradima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti