Zalaganjem, radom i trudom oblikovao je Srbiju na putu do nezavisnosti: Ko je bio Stevan Magazinović?

Stevan Magazinović bio je jedna od ključnih ličnosti u doba oslobođenja Srbije od turske vladavine, a svojim zalaganjem, radom i trudom oblikovao je Srbiju na putu do nezavisnosti.

Stevan je važio za uspešnog političara i trgovca. Bio je predsednik Vrhovnog suda, ministar unutrašnjih i spoljnih poslova, i na kraju narodni dobrotvor.

Pročitajte još

Trgovac koji je razvijao menadžment: Ko je bio Milan Stefanović-Smederevac?

Jedna od njegovih najvećih zaostavština nalazi se u Ulici kralja Milana, a zgradu je poklonio Ministarstvu prosvete Kraljevine Srbije i ona nosi naziv Zadužbina Stevana Magazinovića, državnog savetnika.

Rođen je 1804. u Šapcu, a za vreme Prvog srpskog ustanka sa porodicom prelazi u Rumu. Rano ostaje bez oca Mitra, te se majka Marija preudaje za nekog Magazinovića, čije će prezime da prihvati i Stevan.

Bavio se politikom i trgovinom, veoma uspešno. Karijeru je počeo 1823. godine kao praktikant u Šabačkom okružnom sudu, a zatim kao pisar u Valjevskom sudu. Primetivši da je sposoban i vredan, knez Miloš ga 1829. godine uzima za pisara.

Tokom 1933. godine okušao se i kao poreznik, kada u kneževo ime popisuje spahijski porez – desetak, i cenjka se sa spahijama oko njega. U znak zahvalnosti za dobro obavljen posao, 1833. postaje pocerski kapetan, a zatim i major.

Predsednik Vrhovnog suda

Stevan zatim postaje predsednik Šabačkog okružnog, a potom i predsednik Rudničkoga suda, da bi 1841. godine bio postavljen za predsednika Beogradskoga okružnoga suda. Na kraju 1842. postavljen je za predsednika Apelacionoga suda.

Zatim, 1846, postaje član, a 1852. predsednik Vrhovnog suda. Dostigavši sve što je bilo moguće od sudskih funkcija, od 1854. do 1859. godine je član Državnoga saveta. U ovom periodu bio je i ministar unutrašnjih poslova, ali u međuvremenu su se i dinastije promenile, pa su na čelo Srbije umesto Obrenovića došli Karađorđevići.

Tenkina zavera

Nakon Tenkine zavere došlo je u pitanje Magazinovićevo mesto u Državnom savetu. Stefan Stefanović Tenka i još trojica članova Saveta su zatvoreni, jer su spremali zaveru protiv kneza Aleksandra Karađorđevića.

Pošto je veliki deo Državnog saveta bio protiv kneza, zavera je ohrabrila kneza na jednu vrstu državnog udara protiv Saveta. Svih šest savetnika, uključujući i Magazinovića, podneli su ostavke da bi izbegli robiju.

Umešale su se i velike sile, pa je Turska poslala kao komesara Esad-pašu sa zadatkom da obezbedi poštovanje Ustava. Nakon Esad-pašinih aktivnosti uspostavljena je i nova vlada na čijem čelu je Stevan Magazinović, gde ostaje godinu dana.

Posle ponovnog dolaska na vlast kneza Miloša, daje ostavku i povlači se iz javnog i političkog života. Preostale godine provešće živeći povučeno u Beogradu.

Ženio se tri puta, ali ni u jednom braku nije imao dece. Umro je 16. februara 1874. godine u Beogradu.

Veliki dobrotvor i zadužbinar

Kroz svoju karijeru, od pisara do predsednika vlade, uvideo je šta je jedan od osnovnih prioriteta Srbije – obrazovanje. Zato je testamentom svoje imanje ostavio prosveti, za štampanje knjiga siromašnim učenicima koje će im se darivati besplatno.

Tokom života, postao je vlasnik imanja u okolini Šapca od oko 250 hektara, kuće u Kralja Milana, blizu dvora, vinograda na Topčideru sa dve kuće, a sve to je ostavio otečestvu.

Pročitajte još

Srpskom narodu ostavio je škole, sirotišta i crkve: Ko je bio Sima Andrejević-Igumanov?

Smatra se da je vrednost imovine iznosila tadašnjih 12.000 dukata. Malo je poznato da je najveća zadužbina poklonjena Ministarstvu prosvete Kraljevine Srbije – Zadužbina Stevana Magazinovića, državnog savetnika. Takođe, to je bila jedna od prvih zadužbina u Srbiji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi