Godina kada je Evropa "stigla" u Beograd: Jedan od prvih kafića u kome se espreso pio "s nogu" radi i dan-danas

28.11.2021

10:00

0

Kafić su otvorili Rade i Marija Maravić, a "dužnost" je 2008. preuzela njihova ćerka Vanesa

Godina kada je Evropa "stigla" u Beograd: Jedan od prvih kafića u kome se espreso pio "s nogu" radi i dan-danas
Printscreen/Google Maps

U Beogradu danas kafića ima na svakom koraku, a pre četiri decenije jedan kafe "doneo" je deo Evrope u prestonicu. Ušuškan u Njegoševoj ulici na Vračau, preko puta Treće beogradske gimnazije, kafe "Cvetni trg" i dalje odoleva zubu vremena i otvara dušu Beograda iz osamdesetih godina.

Osamdesete godine bile su vreme kada su Beograđani sa sve više čežnje gledali ka Zapadu i mogućnostima koje on pruža. Vrata Evrope u to vreme bila su otvorena za svakoga ko je imao crveni jugoslovenski pasoš, pa se neretko dešavalo da ljudi samo "skoknu" do Trsta na jedan kapućino i u šoping.

Printscreen/Google Maps
 

Pomalo stidljivo, baš u to vreme, počelo je i otvaranje prvih kafića u Beogradu, a u tom "zanosu" otvoren je i kafe "Cvetni trg" 1981. godine.

Tada su ovakva mesta bila znak da velegrad u stopu prati korak sa Zapadom, a onako kako ste mogli da popijete espreso u bilo kom evropskom gradu, mogli ste i u Beogradu.

U kafićima nije bilo puno prostora, pa se sticao utisak da je uvek bila gužva. Piće se uglavnom ispijalo “s nogu” za šankom ili visokim stočićima bez stolica, a to je značilo i drugačiji, prisniji odnos među gostima.

Facebook/Crno-beli Beograd
 

Takav kafić, u kom se stoji, pozdravlja i rukuje s prijateljima koji dolaze i odlaze, susreće i rastaje, uz kapućino i viski, bio je odraz poslednje mode.

Kafići tog vremena su bili prava mala društva, a na espreso i viski mogli ste doći sami, ali bi vam se uskoro pridružio neko ko je, baš kao i vi, u kafiću redovan gost.

Nisu to bile one kafane sa velikim salama, sa stolovima koji su donosili veliku komociju kada za njima sedite, ali su vas istovremeno odvajali od sagovornika. 

Kafić su otvorili Rade i Marija Maravić, a "dužnost" je 2008. preuzela njihova ćerka Vanesa, koja je u ovako malom prostoru i vlasnik i konobar i menadžer.

Stara gazdarica, njena majka, rado posećuje svoj kafić i najbolje može da posvedoči o Beogradu osamdesetih godina, kada su vladali neki drugačiji maniri, pravila i vrednosti.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi