Božić i običaji: Kako se nekad u Beogradu i Srbiji slavio najradosniji hrišćanski praznik
Najkrupnija promena je bila kada je država 1919. godine prešla na gregorijanski kalendar, a crkva ostala na julijanskom, pa se Božić od tada proslavlja 7. januara
Najradosniji hrišćanski praznik – Božić, koji se pre Drugog svetskog rata slavio 25. decembra, po zvaničnom kalendaru države, bio je centralni događaj zimske sezone, jer mnogi građani Srbije nisu marili za Novu godinu, koja je bila u senci ovog praznika i koja je dolazila samo nekoliko dana kasnije.
Pre Prvog svetskog rata, država i crkva vodile su se julijanskim kalendarom, pa je Božić bio proslavljan 25. decembra.
Godina 1919. ostaće upamćena po uvođenju gregorijanskog kalendara. Kako Srpska pravoslavna crkva nije priznala taj kalendar, ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način, te je ta godina postala prva kada se Nova godina slavila pre Božića.
Profimedia
Danas, crkve koje koriste julijanski kalendar Božić slave 7. januara, jer po istom on odgovara nekadašnjem 25. decembru.
Pročitajte još:
Specijalni brojevi novina
Za ovaj praznik štampani su specijalni brojevi novina za naredna dva do tri dana, koji su bili prepuni čestitki, prazničnih oglasa i reklama za moguće poklone, a štampa obično nije izlazila 25. i 26. decembra.
U ovim prazničnim brojevima, Božić su narodu čestitali kralj i patrijarh, a bilo je i oglasa uticajnijih građana kojima su oni upućivali najlepše želje svojim kolegama i prijateljima.
Kraj velikog posta
24sedam / M. M.
Ranijih godina, običaj je bio da se nakon posne večere za Badnji dan, koja je obeležavala kraj Velikog posta, zajedno sa porodicom Božić dočeka u crkvi, na ponoćnoj liturgiji. Pre liturgije palio se badnjak u blizini crkve.
Običaj kićenja božićnog drvceta sve do sredine 19. veka nije bio toliko rasprostranjen, međutim, pod uticajem nemačke narodne tradicije raširio se svuda po svetu.
Stari narodni običaj zapravo je bio kićenje badnjaka cvećem, suvim šljivama, jabukama i raznim poslasticama.
Verovanje da Božić označava novi početak
Profimedia
Naši preci verovali su da ovaj hrišćanski praznik predstavlja novi početak i da će se tog dana pojaviti neko čudesno biće. To verovanje je usko povezano sa simbolikom rođenja Hrista.
Bilo je važno ko će prvi da uđe u kuću, a ta osoba se zove položajnik – mladić ili muška osoba srednjih godina koja simbolično donosi sreću i zdravlje.
Položajnika su članovi porodice iščekivali na vratima, a na putu ka domaćinu on se klonio susreta sa drugim ljudima zato što prve čestitke i pozdrav treba da uputi domaćinu u čiju kuću se uputio.
Postojalo je pravilo da položajnik ne sme ništa da jede pre nego što dođe kod domaćina. Kada zakorači u sobu, domaćica ga posipa žitom. Na podu je bila slama koju su ukućani prethodne večeri uneli.
U današnje vreme većina ljudi je običaj vezan za slamu izbacila iz upotrebe. Položajnik u kuću unosi radost i dobro zdravlje, a domaćin ga daruje u skladu sa duhom praznika.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari