(Ne)dostižna brojka: Zašto Beograd još nema dva miliona stanovnika?

Beograd će za koju godinu imati dva miliona stanovnika!

Rečenica koja “odzvanja” u ušima starijih generacija decenijama, pa i mlađih, koji tu vremensku odrednicu “za koju godinu”, slušaju upravo – godinama.

Pojedini političari i stanovnici srpske prestonice često umeju da se pohvale kako je njihov grad izrastao u dvomilionosku metropolu, ali sudeći prema podacima Zavoda za statistiku, to nije osnovana tvrdnja i, nažalost, još dugo neće ni biti.

Prema poslednjim statističkim podacima, s kraja 2019. godine, Beograd ima 1.696.192 stanovnika, a cela zemlja 6.926.705. Ako gledamo samo početak i kraj 2019. godine, Beograd je dobio ukupno 4.273 stanovnika više, a Srbija je izgubila 37.059.

U periodu od 2011. do 2019. godine, u srpsku prestonicu je došlo oko 37. 000 stanovnika, ali je tada na celokupnoj teritoriji Srbije broj žitelja smanjen za čak 290.205.

Ukoliko pogledamo period s početka 21. veka, kada je Srbija “uplovila” u stabilnije ekonomske vode, usledile su godine oporavka, a onda je došao – internet.

Koliko god ta tehnološka novotarija,  koja je svet pretvorila u “globalno selo”, donela prednosti, s njom je stigla i laka dostupnost i ponuda informacija, što je, opet, dovelo do toga da se i lakše odlazi iz zemlje.

Ljudi iz cele Srbije dolaze u Beograd da se školuju, da rade, ali broj stanovnika ne raste značajno, a paralelno Srbija se prazni.

Mlađe generacije, pa čak i oni koji nisu punoletni, dobijaju stipendije za koledže kao uspešni sportisti, ili za univerzitete, kao najbolji učenici i odlaze u inostranstvo. S druge strane stariji, radno sposobni, odlaze tražeći bolje poslove i uslove za sebe i porodicu.

Migracije – dvosmeran proces

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta društvenih nauka, kaže za 24sedam da su migracije dvosmeran proces i da je prestonica kako mesto useljavanja, tako i iseljavanja.

– Jedan smer ide iz ostatka Srbije u Beograd, jer se tu lakše živi, dostupniji su poslovi. S druge strane, ljudi migriraju iz Beograda u inostranstvo ka drugim velikim centrima, naprimer, kao što dosta naših građana živi u Beču, Minhenu, Frankfurtu i drugim gradovima na Zapadu – objašnjava naš sagovornik.

Dr Cvetićanin ističe kako je glavni pravac migracija iz periferije u centar, ali da ne bi ni valjalo da Beograd bude previše veliki.

– Znate kako se nekad govorilo: Srbija radi, Beograd se gradi. To nije dobro, mora da postoji ravnoteža – kaže on.

Naš sagovornik naglašava da je ključ svega ravnomeran regionalni razvoj Srbije, ali da bi uz to trebalo povesti računa o takozvanom demografskom prosperitetu.

Pročitajte još:

Objavljena lista najmoćnijih pasoša u 2021, Srbija se visoko kotirala

– Naša zemlja je demografski u negativnom trendu. Više ljudi umire, nego što se rađa. Svake godine izgubimo čitavo manje mesto, veličine kao, na primer, Mladenovac – ističe Cvetićanin.

S druge strane, objašnjava kako, iako Beograd možda nije dostigao tu cifru od dva miliona stanovnika, ima status grada koji jedini u Srbiji ima pozitivan demografski trend.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi