Beograđani još pričaju o toj zimi: Uz čak 20 vezanih ledenih dana, februara 2012. pali su mnogi rekordi

Zima 2011. na 2012. godinu, kada su zabeležena 33 dana u nizu sa snežnim prekrivačem, sa kontinuiranim snežnim padavinama na izuzetno niskim temperaturama, a i zaleđenim rekama Savom i Dunavom, ostaće upamćena kao najoštrija u poslednjih 20 godina.

Oko ove činjenice saglasni su i meteorolozi, ali i radnici zimske službe “Beograd puta”, koji su te godine bili danonoćno na terenu.

Kako navodi meteorolog Nedeljko Todorović za 24sedam, tokom zime 2011. na 2012. godinu zabeleženo je 35 dana sa snežnim pokrivačem, od toga u jednom periodu 33 dana u nizu, od 25. januara do 26. februara. Koliko je ledeno bilo tog februara, pokazuje i podatak da je bilo, danas gotovo nezamislivih, čak 20 vezanih dana tokom kojih je maksimalna dnevna temperatura bila manja od nula stepeni.

– Tada je najveća visina snega bila 13. februara 2012. godine, 53 centimetra – kaže naš sagovornik.

U zimskoj službi “Beograd puta” za naš portal objašnjavaju da je tada bilo 27 februarskih dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama ispod nule.

– Bilo je angažovano 150 kiper vozila, i velikih i malih, kao i kapaciteti drugih komunalnih preduzeća, sa oko 10 odsto – objašnjavaju oni, i dodaju da je kumulativna visina snega te zimske sezone iznosila 109 centimetara, što je iznad višegodišnjeg proseka koji je 77,28 centimetara.

Tada je utrošeno 22.504 tone soli, 6.830 tona agregata i 542.155 litara kalcijum-hlorida za teritoriju koja obuhvata 17 gradskih opština.

Ipak, iako za tu zimu ističu da je bila najoštrija, u zimskoj sezoni 2009. na 2010. godinu utrošeno je čak 27.112 tona soli, 9.064 tone agregata, a kumulativna visina snega tokom sezone iznosila je 162 centimetra.

Najteže saobraćajnice

U zimskoj službi „Beograd puta“ objašnjavaju da postoji više saobraćajnica koje su teže za čišćenje u zimskim uslovima.

– To su saobraćajnice na višim kotama (nadmorska visina grada), sa podužnim nagibom većim od dva odsto, na vetrometini, koje se nalaze iznad ili pri rečnim tokovima, mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, kao i uske saobraćajnice opterećene nepropisno parkiranim vozilima – navode u ovom preduzeću.

Rekordi 

Najniža temperatura u Beogradu, prema podacima meteorologa Todorovića, od kada se meri, zabeležena je 8. januara 1947. godine, kada je otišla u minus čak 26,2 stepena.

S druge strane, najviša temperatura zabeležena u zimskom periodu u prestonici bila je 24,5 stepeni, i to 12. februara 1899. godine. U 21. veku, rekord drži 20,7 stepeni celzijusa, koliko je zabeleženo 7. januara 2001. godine.

Pročitajte još:

Novi krateri čim padne sneg: Koliko su beogradske ulice zaista izdržljive

Davne zime 1928/1929. zabeležen je najveći broj dana sa snežnim pokrivačem, čak 81 u nizu.

Prema rečima meteorologa, najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu, od 80 centimetara, zabeležena je 3. februara 1962. godine.

Da zima prođe bez belog pokrivača u prestonici, prema rečima Todorovića, nije zabeleženo:

– Snega je uvek bilo u prestonici. U proseku, Beograd ima 36 dana u godini sa snežnim pokrivačem.

Kraj zime

Kako ističe naš sagovornik, zima ove godina u prestonici, u sveukupnom smislu, trebalo bi da bude natprosečno topla.

– Decembar je bio natprosečno topao, januar će takođe da završi kao topao, a najverovatnije i februar – kaže Todorović, i dodaje da su mali izgledi da do kraja zime bude velikih snežnih padavina, mada je prognoza ekstremnih pojava na duži rok veoma nepouzdana.

Najkasniji datumi prvog snežnog pokrivača:

27. februar (2019/2020)

22. januar (2000/2001)

19. januar (1950/1951) trajanje jedan dan, visina dva centimetra

17. januar (2011/2018)

14. januar (1951/1952)

13. januar (1958/1959)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi