Gondola ponovo u žiži, Vesić poručuje: Biće završena isto kao i Trg republike
Početak izgradnje žičare 2019. godine izazvao je brojne polemike, naročito kada su radnici JKP Zelenilo-Beograd posekli 155 stabala, a Upravni sud zaustavio
Beogradska gondola, kojom gradska vlast namerava da poveže Kalemegdan i Ušće, ponovo je dospela u žižu javnosti, nakon što je zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio da će ipak biti izgrađena, iako je Upravni sud u avgustu 2019. obustavio radove, sa obrazloženjem da bi oni mogli imati “nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu”.
Naime, izgradnja žičare najavljena je 2017. godine, a dve godine kasnije početak radova je izazvao brojne polemike, naročito kada su radnici JKP “Zelenilo-Beograd” posekli ukupno 155 stabala – 108 na novobeogradskoj i 47 na strani Starog grada.
Printscreen/Grad Beograd
Nedugo potom, Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) je u saopštenju objavljenom na sajtu reri.org.rs naveo da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu.
– Prema zaključku Upravnog suda, izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi – stoji u saopštenju.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić Tanjug/Dragan Kujundžić
Ipak, zamenik gradonačelnika Beograda je na svom fejsbuk-profilu najavio nastavak radova i istakao da će gondola biti završena isto kao što su završeni Trg republike i Trg Slavija.
– Beogradska gondola će biti izgrađena i završena kao što se završava i Beograd na vodi, Savski trg i Hram Svetog Save. Ona nema nikakve veze sa Beogradskom tvrđavom. Zid o kome pričaju oni koji su protiv ovog projekta nije srednjovekovni zid, već je izgrađen dvadesetih godina prošlog veka – napisao je Vesić.
“Sedam najugroženijih spomenika Evrope”
Printscreen/Grad Beograd
Beogradska tvrđava 2020. godine dospela je na listu “Sedam najugroženijih spomenika Evrope”, zbog poteza vlasti da na tom mestu podigne gondolu.
– Autentičnost i integritet ove impresivne tvrđave, koja se nalazi na Tentativnoj listi Uneska kao deo najveće panevropske nominacije za svetsko nasleđe – Granice rimskog carstva, ugrožena je štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) – navodi se u saopštenju Evropa nostre.
Iz državne kase za gondolu izdvojeno 425 miliona
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je u novembru 2019. godina da je u budžetu Glavnog grada za 2020. opredeljeno 425 miliona dinara za izgradnju gondole.
Gondola bi trebalo da povezuje obale reke Save, odnosno Beogradsku tvrđavu i park Ušće. Takođe, planirano je da ima 25 kabina, a svaka će imati mesta za 10 osoba.
Trasa žičare bi bila duga jedan kilometar, a mogla bi da preveze tri hiljade putnika za jedan sat, dok bi putovanje trajalo oko pet minuta.
– Najstarije tvrđave u Evropi i svetu, poput Salcburga, San Marina, Jerusalima, imaju gondolu kao rešenje za brzo povezivanje delova grada, pa će tako i naša gondola biti još jedan način na koji će se povezati Novi Beograd sa Starim gradom – govorio je tada Vesić.
Startna pozicija na Ušću bila bi postavljena na 75 metara nadmorske visine, dok bi izlazna kalemegdanska stanica bila visoka 106 metara.
Pročitajte još
O projektu je govorio i gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, koji je svojevremeno naveo da će žičara doprineti drugačijem i boljem pogledu na grad, ušće Save u Dunav i Veliko ratno ostrvo.
Takođe, istakao je da će gondola doprineti razvoju turizma u prestonici i pospešiti priliv turista.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari