Heroina iz ustaških logora spasla više od 12.000 mališana: "Srpska deca nas obavezuju da Diani podignemo spomenik dostojan njenog dela"

Heroina ustaških logora koja je spasla više od 12.000 dece iz logora u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) uskoro bi trebalo da dobije spomenik, koji će biti stacioniran na Novom savskom keju.

Na potezu između Brankovog mosta i Beton hale nedavno je postavljen postament koji će krasiti figura velike humanitarke – Diane Budisavljević.

– U toku je prikupljanje dokumentacije za raspisivanje konkursa na osnovu kojeg će biti odabrano idejno rešenje spomenika Diani Budisavljević, kao i autor koji će izrađivati spomen-obeležje. U narednom periodu biće održana i sednica Odbora za podizanje spomenika, na kojoj će se precizno definisati uslovi konkursa – rekao je za 24sedam Milinko Čekić iz Udruženja logoraša i potomaka “Jasenovac”.

Ipak, on kaže da nije optimista da će spomenik ove godine biti završen, iako je sve u proceduri.

Borba za spomenik traje od 2005.

Udruženje logoraša i njhovih potomaka insistiralo je još davne 2005. na tome da Diana dobije spomenik, međutim, odgovara od nadležnih nije bilo.

Zatim su 2014. svoj zahtev ponovo prosledili Gradskoj upravi, a odluka je konačno doneta 2019. godine.

– Iako je bila državljanka Austrije, Diana je uočila sve strahote stradanja srpskog naroda u NDH i odlučila da napaćenom narodu, a posebno deci, pomogne, i da one koje može spase od sigurne smrti. U to vreme u NDH bi svakoga ko bi i pomislio na tako nešto odveli u logor. U tim uslovima, Diana se upustila u jednu od najriskantnijih akcija spasavanja srpske dece iz ustaških kazamata. U tome je nisu sprečila ni ubistva ljudi koji su u to vreme takođe pokušavali da izvuku mališane iz logola – priča Čekić.

Misija spasavanja

Kada je u jesen 1941. došla do saznanja da se u logoru Lobor-Grad nalazi veća grupa srpskih žena i dece koji umiru od zime, gladi i bolesti, uz pomoć jednog broja saradnika počela je da prikuplja i šalje pomoć zatočenicima, a zatim je krenula i u misiju spasavanja.

Uspela je da sazna u kojim se sve većim logorima nalaze srpska deca: Stara Gradiška, Jasenovac, Mlaka, Jablanac, Sisak…

Citat iz dnevnika

10. jul 1942, Stara Gradiška: Neka djeca već pre su bila predviđena za transport u Gornju Rijeku, a onda su zbog bolesti morala ostati. Umrla su djelimično tamo, a djelimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko tih malih mučenika, kao nepoznata, bezimena djeca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo je svoj dom, svoju odjeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu. Nošeno devet mjeseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju njegovano i odgajano, a onda – Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im djecu, pustite ih da propadnu; kakva neizmjerna tuga, kakva bol (…) Prije podne je došao i Luburić. Bio je bijesan što mora da preda djecu. Kazao je da ima dovoljno katoličke djece koja u Zagrebu rastu u bijedi. Neka se za njih brinemo. Onda nam je opet prijetio, da samo o njegovoj dobroj volji zavisi hoće li nas pustiti iz logora.

– Videvši o kom broju dece se radi, proširila je broj aktivista koji su joj pomagali. U akcijama izvlačenja i spasavanja dece iz logora, Diana i njeni saradnici uspeli su da iz Stare Gradište, Mlade i Jablanca izvedu više od 12.000 dece – priča Čekić.

On ističe da nas spasavana srpska deca obavezuju da u Beogradu podignemo spomenik dostojan njenog dela i na mestu gde će uvek biti okružen ljudima i mališanima.

Hrvatske porodice i katoličke crkve novi dom za srpsku decu

Spasena deca bila su smeštena na razne načine – deo njih se stasao po raznim hrvatskim porodicama, deo po objektima katoličke crkve, dok su preostali novi dom pronašli u objektima koji su bili malo bolji od koncentracionih logora iz kojih su spasena.

Zbog opstrukcije i otvorenog negodovanja vlasti NDH, hrana i smeštaj su dobrim delom obezbeđeni privatnim dobrovoljnim prilozima građana.

Mnoga deca odrasla su sa promenjenim identitetom i nikada nisu saznala istinu o svom poreklu, veri ili identitetu.

Pročitajte još

Velika počast za ženu koja je zadužila Srbe: Vrtić u Inzbruku zvanično nazvan po Diani Budisavljević (FOTO)

“Austrijanka”: Još jedno važno svedočanstvo o Diani Budisavljević

Završena sednica Skupštine grada: Svi predlozi usvojeni, Beograd na putu ka ekonomskoj stabilnosti

Kako bi pomogla srpskog deci, Diana je i sama puno rizikovala. Obilazeći logore zarazila se raznim bolestima koje su harale i ubijale mališane, te je preležala tifus i doživela tri nervna sloma.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi