Artiljerijski kapetan, humanista i pronalazač: Ko je bio Nikola Čupić - najmlađi srpski zadužbinar?

Artiljerijski kapetan, humanista, vizionar, šahista, pronalazač, erudita, odgajivač najboljih rasnih konja – sve to bio je Nikola Čupić, unuk Zmaja od Noćaja i najmlađi srpski zadužbinar.

Rođen je u Šapcu 1834. u porodici Kurtović, a na sugestiju kneza Aleksandra Karađorđevića uzeo je dedino prezime Čupić.

Vasilija, njegova majka, bila je ćerka Stojana Čupića, čuvenog Zmaja od Noćaja, i to je bio razlog zašto se Nikola upisuje u artiljerijsku školu u Beogradu, a potom je 1856. godine i završava. Izdvajao se znanjem iz matematike i nacrtne geometrije. U službi kneza Mihaila bio je proizveden u čin kapetana prve klase.

Književni fond Čupićeve zadužbine

Književni fond “Čupićeva zadužbina” činile su kuća u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Tako je krenula da se realizuje njegova poslednja volja – počeo je da izlazi jedan od najboljih srpskih književnih almanaha tog vremena na ovim prostorima “Godišnjica Nikole Čupića”.

Nakon Čupićeve smrti, 1870. godine, po otvaranju njegovog testamenta, 1871. osnovana je komisija koja će realizovati njegovo zaveštanje. Ova komisija kasnije prerasta u Odbor zadužbine Nikole Čupića. U njega su ušli velikani srpske kulture i prosvete.

Na prvom zvaničnom sastanku Odbora, koji je održan 22. decembra 1874, prihvaćeno je konačno stanje zaostavštine i doneta Uredba Odbora Zadužbine.

Tokom godina trajanja ostavinskog spora, imovina Zadužbine se uvećava, pa je zabeleženo da je 1875, kada i počinje svoj dugogodišnji značajni rad, Fond zadužbine imao kapital od 6.000 dukata cesarskih.

Objavljene 33 knjige i 50 “Godišnjica”

Prvih godina rada Zadužbina Nikole Čupića izdavala je pretežno patriotske i edukativne sadržaje, kao i segmente iz oblasti popularne nauke. Potom se pažnja usmerava na književnost i naučne radove.

Za vreme rada Zadužbine objavljene su 33 knjige posebnih izdanja i 50 “Godišnjica”. Odbor je okupljao tada najvažnije ljude srpske kulture i nauke, kao što su Kosta Protić, Josif Pančić, Čedomilj Mijatović, a jedan od uslova je bio da članovi odbora moraju da budu “književnici sa stanom u Beogradu”.

Rad u Odboru Zadužbine je bio dobrovoljan i bez naknade.

Danas ime Nikole Čupića nosi jedna kratka ulica na Zvezdari.

“Grudobolna” bolest mu prerano okončala život

Kao ugledan građanin oženio se ćerkom gospodara Jovana Obrenovića, Herminom ili Đermilom, kako su je zvali. Međutim, posle sedam godina, brak je propao i razveden je uz dozvolu Crkve. Već u to vreme bilo mu je ozbiljno načeto zdravlje i lekari otkrivaju da boluje od tuberkuloze.

Pročitajte još

Zadužbinar koga će ceo svet pamtiti kao vezira: Ko je bio Mehmed-paša Sokolović?

Prvi Srbin doktor prava, plemić i filantrop: Ko je bio Sava Tekelija?

Rodoljubivi pisac koji je pomogao da Srbija postane moderna država: Ko je bio Milan Kujundžić Aberdar?

Lekari tog vremena smatrali su da suv i topao vazduh može da izleči “grudobolne”, pa se Nikola preko Francuske doseljava u Alžir i nastanjuje u Oranu. Uz visoke temperature i klimu koja ni u kom slučaju ne pogoduje plućnim bolesnicima, Nikola Čupić umire 31. januara 1870. u svojoj 34. godini.

Tokom 1907. Odbor “Ćupićeve zadužbine” pokušavao je da u Oranu pronađe posmrtne ostatke Nikole Čupića, kako bi bili preneti u Srbiju. Međutim, razorni zemljotresi u dobroj meri sravnili su sa zemljom Oran, a sa njim i groblje na kome je sahranjen Nikola.

Tako se ni danas ne zna gde su mošti najmlađeg srpskog zadužbinara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi