Uskrs bez jaja: Greh jednog maloletnog šegrta - neobična priča iz prošlosti Beograda!
Neobična anegdota iz prošlosti naše prestonice
Pre gotovo jednog veka beogradsku varoš potresao je jedan neobičan slučaj krađe, u kojem je glavnu ulogu imao dečak Milorad Vasić.
On je svršio osnovnu školu u svom selu i po želji roditelja upisao se u gimnaziju.
U početku je bio silno oduševljen naukom. Prvo tromesečje je završio sa vrlodobrim uspehom i ušao u drugo, ali je u isto vreme stupio u društvo nekih svojih drugova koji nisu pokazivali naročite sklonosti i interesovanje za školu.
- Škola je kuluk. Zar nije bolje biti šofer ili muzikant? - govorili su mu neprestano oni. - Po ceo dan se voziš i još ti se plaća, sviraš i sebi i drugima i opet ti se plaća.
Pročitajte još:
Na dvanaestogodišnjeg Milorada Vasića, ove njihove priče nisu bile bez uticaja, i posle nekoliko dana i on sam počeo je da misli tako.
Umesto u školu odlazio je na trkalište, jurio po varoši, čak je i bioskop posećivao.
Drugo tromesečje se završilo sa nekoliko slabih ocena i masom neopravdanih izostanaka. No i pored takvog "uspeha" Milorad je bio sasvim zadovoljan.
- Škola je kuluk, a ko bi još i kuluk voleo? - ponavljao je dečak.
Roditeljima je ovaj sinovljev neuspeh bio neprijatan, ali se nisu mnogo dvoumili. Kad nije stvoren da bude gospodin, biće zanatlija, rekao je odlučno otac. Tako se nakon svršetka trećeg tromesečja, odnosno školske godine, Milorad zatekao kao šegrt kod Stanka Spasića, limarskog majstora.
- Kako je lepa i prijatna stvar biti gimnazijalac - premišljao je nakon toga mladi Milorad, gušeći se u dimu od nišadora i pridržavajući gazdi lemilicu i kalaj.
Otkako je otišao na zanat, roditelji su malo brinuli o njemu. Nije bilo više onog džeparca, niti paketa. Sve se izmenilo i postalo neželjeno. Dani su tako prolazili i došao je Uskrs. Roditelji
Ali ga nije dočekao. Uoči samog Uskrsa - na Veliku subotu, Milorad je iznenada nestao. Majstor je verovao da je otišao u selo i nije se ljutio.
- Naučilo dete da bude kod svojih, pa nije ni čudo što je otišao - dobroćudno je govorio majstor Stanko.
Međutim, uveče je majstor već drugačije i mislio i govorio.
- Pa to je neverovatno! Zar na taj način da nam se oduži, e to će ga skupo stajati - vikao je hodajući krupnim koracima. - Pa zar nijedno nije ostavio?!
- Nije, čak je i jedan peškir odneo - uveravala ga je domaćica.
To zbog čega su oni toliko vikali i jadikovali bila su crvena i žuta uskršnja jaja, kojih je bila puna jedna velika korpa, koja je, kao i Milorad, iznenada nestala.
Stajala je u zaključanom ormanu, na kome je brava bila obijena.
Majstor Stanko je bio jako uvređen i ljut. Nije se obazirao ni na kakve hrišćanske propise, niti je hteo da pomisli na praštanje. I na dan kada ceo svet svojim neprijateljima i grešnicima prašta, otišao je u policiju i prijavio krađu.
Profimedia
Policija je uzela Milorada na odgovornost i on je odmah priznao delo, za koje mu je bilo suđeno u prvostepenom sudu.
- Kako si, bolan, mogao to da učiniš? Zar su oni to zaslužili od tebe? - pitao ga je sudija.
- Nisu zaslužili, ali eto, uradio sam, bio sam željan jaja, hteo sam da uzmem samo dva-tri, ali sam se posle predomislio i uzeo celu korpu, a sve zbog toga što nisam hteo više da ostanem na zanatu.
- Iju, nesrećnik jedan. Pa zar na Veliku subotu da jede jaja?! - uzvikivala je majstorica Danica.
Nju izgleda ništa više nije moglo da skandalizira do ova njegova izjava, da je želeo i jeo jaja na Veliku subotu.
Za razliku od majstora i njegove supruge koji su Miloradu oprostili greh uz opasku da će na onome svetu greh ispaštati, sud nije pokazao naročitu milost prema nestašnom šegrtu.
Mladić je posle ovog "zločina" završio u ondašnjem Zavodu za popravku maloletne dece.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari