Desilo im se ono o čemu su godinama maštali: Beograđani krajem 19. veka preko noći dobili tri ključne stvari za savremeni život
03.09.2022 | 17:47
Taj period bio je velika prekretnica za srpsku prestonicu
Copyright Facebook/Crno-beli Beograd
Velika prekretnica u Beogradu desila se krajem 19. veka, kada su se u srpskoj prestonici dogodile stvari o kojima su do tada sugrađani mogli samo da sanjaju!
U poslednjoj deceniji pretprošlog veka u Beogradu je krenuo prvi tramvaj, natočena je prva časa vodovoda i ulice su zasvetlele u noći.
Dve, tri decenije potom, svaki dan je imao električni priključak, a svaki ozbiljni zanatlija mašinu, svetlo je postalo ne samo funkcionalna, već i stvar dekoracije, a tramvaji su povezali daleku periferiju sa centrom.
Zanimljivo je, međutim, da je malo falilo da se donese potpuno pogrešna odluka u tom kritičnom razdoblju. Naime, razmišljalo se da li je Beogradu potrebna gasna ili električna centrala.
Osvetljenje na gas bilo je moguće, a tramvaje su umesto konja mogle da pokreću i parne mašine.
Srećom, prevagnula je racionalna odluka – gradila se električna centrala na Dorćolu, a tramvaj i osvetljenje u početku bili su deo istog preduzeća, koje je dobilo koncesiju za izgradnju.
Kada je jednom krenula da radi električna turbina, tramvajske linije počele su da se uvećavaju, a konjska zaprega na liniji Kalemegdan – Slavija ubrzo je zaboravljena.
Pokoji objekat imao je svoju električnu mini-centralu, nešto poput agregata, a prva javna elektrana u Beogradu sagrađena je 1893. godine, na mestu gde se danas nalazi Muzej nauke i tehnike. Par decenija kasnije, nedaleko odatle, na obali Dunava nići će i prva moderna beogradska termoelektrana, kao simbol brzog tehnološkog napretka grada.
Pored osvetljenja i tramvaja, treća stvar koja je obeležila ovaj period u srpskoj prestonici je vodovod. Pa, tako je pre 130 godina potekla voda sa česme na Terazijama, dobijena iz cevovoda novog vodovodnog sistema.
U pitanju je podzemna voda sa makiškog izvorišta, a cevovod je išao sve do fabrike u Belim vodama.
Beograd jeste imao vodovod, ali veoma star, koji se sastojao iz tri povezana sistema: antički rimski vodovod kojim se Singidunum mogao hvaliti, turski (Bulbulderski) i austrijski (Varoški). Oni su bili u funkciji sve do izgradnje novog sistema i to tako što su ih Turci spojili u jedan jedinstveni vodovod koji je snabdevao tvrđavu i gradske česme.
Tek osamdesetih godina Beograd dobija veliku fabriku vode u Makišu gde se više ne crpi samo podzemna iz brojnih reni bunara, već prerađuje i voda iz reke Save.