MOJ BEOGRAD Vladimir Vujasinović: Simbol prestonice za mene je moj kraj - njemu ću uvek da se vraćam

Legendarni vaterpolista Vladimir Vujasinović u Beograd je stigao davne 1991. godine iz rodne Rijeke. Vaterpolo putevi stalno su ga vodili iz srpske prestonice, ali se Beogradu uvek vraćao.

Kako je i sam rekao za 24sedam, pravi razlog je u tome što je njegova supruga Beograđanka.

"Prvo sećanje na ovaj grad mi je šetnja do Trga Republike i nazad. Bio sam smešten u Tašu, koji je tada bio hotel odmah iznad bazena i kad sam stigao otišao sam sa ocem i njegovim prijateljem do Trga republike, jer sam obećao majci neku kožnu jaknu, kad potpišem ugovor. Otišao sam, kupio je, pa je posle otac odneo za Rijeku, onda smo se videli posle pet, šest meseci.

24sedam/Goran Sivački

Volim ceo ovaj grad. Žena mi je iz Rakovice, proveo sam mnogo vremena tamo. Živeo sam u Mirijevu kada sam stigao u Beograd, na Vidikovcu kod prijatelja Žarka Petrovića, pomoćnog trenera golmana u reprezentaciji. Volim da šetam na sve strane, non-stop sam peške po gradu. Idem peške čak i od kuće do bazena, pa se tako i vraćam. Ne palim auto i gledam da sve to bude negde gde mogu da dopešačim.

Simbol grada kome sam se vratio 2018. je moj kraj gde živim - to je krug oko Kalenića koji mi izuzetno prija i mislim da ako jednog dana budem živeo negde drugde, sigurno ću tu da se vraćam. To mi je neka baza, gde sam, gde ću da budem i gde ću verovatno i da završim.

24sedam/Goran Sivački

Mnogo je numera u kojima je Beograd glavni lik, ali mi prva padne na pamet pesma Beogradskog sindikata "Balada disidenta". To je odlična pesma, iako na prvu nema veze sa Beogradom. Nisu ni reči u pesmi koliko je jedna energija koju sam video, posebno zbog spota. Snimljeno je jednom kamerom, ide od početka do kraja, jedan samo vrti i oni su svi kao jedan, to su njihovi prijatelji i oni funkcionišu kao jedan. To je recimo kod nas trenera ono savršenstvo, da ti ekipa funkcioniše kao jedan, da svi rade istu stvar, pa makar i bila pogrešna. E, tako je meni i taj spot. Nema prekida, sve je jedan kadar i sve se to dešava u jednom trenutku.

Razlika između Beograda danas i pre 20 godina i nije neka, ali pre 30 je ogromna. Pre 30 su bile sankcije i Beograd je bio rasturen. Sad se mnogo lepše živi, drugačije. Ko je proživeo može da razume. Ja sam bio u inostranstvu u to vreme, pa sam dolazio za Novu godinu i leti. Doček 2000. na 2001. godinu zauvek ću pamtiti. Pre toga je bio rat, demonstracije, inflacija, bombardovanje, smena Slobe, pa 5. oktobar i onaj haos. I onda ta Nova godina, mi smo došli iz Sidneja posle Olimpijskih igara, otišao sam direktno za Italiju i vratio se za Novu godinu i ta energija ljudi je bila nešto neverovatno - svi su bili nasmejani, svi su bili u nekoj euforiji, uđeš u prodavnicu vidiš ljude svi srećni i zadovoljni.

Ta euforija i to što sam video tada, posle je svake godine bilo sve bleđe i bleđe. Nije bilo crno, ali i taj trenutak, ljudi su valjda i pomislili da će sad odjednom da se desi neko čudo i stvarno su bili u euforiji. Posle se malo čovek sabere i pribere i vidi da to nije baš tako, ali to mi je ostalo...

24sedam/Goran Sivački

Dosta sam proputovao, živeo okolo, naokolo i kad odete u bio koji grad u Srbiji, da li je čovek iz Kruševca ili Beograda, sve je to naša zemlja, ali uvek ima stvari koje mi smetaju. Gradilo se navrat – nanos, svako svoju politiku vodi, nema trotoara, smeće, blato…

Voleo bih da u toj nekoj budućnosti, ne mislim samo na Beograd, povedemo računa malo o tome gde će šta da se gradi, na koji način, da razmišljamo i o toj našoj deci, gde će da se igraju, da dete može da prošeta, da majka s kolicima može da izađe. Mislim da imamo veliki zadatak ispred nas ako počnemo o tome da razmišljamo, možda i nešto popravimo."

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi