MOJ BEOGRAD Vladimir Jorga: Studentske dane pamtim po "Starom difu", mestu gde sam trenirao karate

Pionir karatea u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, Vladimir Jorga, doktor je sportske medicine, a prvi put je postao Univerzitetski šampion, kao student 1963. Osvajač je bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Parizu 1968.  i jedan od retkih karatista u svetu koji su nosioci crnog pojasa 10. dan tradicionalnog karatea. Bio je dugogodišnji profesor higijene i medicinske ekologije na Medicinkom fakultetu u Beogradu, dekan na Međunarodnom fakultetu za sport pri Evropskom Centru za mir i razvoj, kao i Šef Katedre za sportsku medicinu.

Jorga je za 24sedam ispričao kako je proveo svoje studentske dane i mladost u prestonici, kao i koji delovi grada su njemu najomiljeniji.

“Detinjstvo sam do 1944. proveo u Zemunu. Bio sam jako mali, ali se sećam da sam bio ispod kreveta kada su “kaćuše” pucale i kada je oslobođen Beograd. Posle Drugog svetskog rata moj otac, koji je bio elektroinženjer, dobio je posao u Rijeci i preselili smo se tamo. U Beograd se vraćam na studije, nakon završene gimnazije u Vršcu.

Studentske dane u Beogradu pamtim najviše po “Starom difu”, gde sam trenirao karate, i tu smo 1963. godine moje kolege i ja formirali prvi Univerzitetski karate klub u Jugoslaviji – “Student”. To je bio divan period mog života. Najviše vremena smo provodili u kafe-klubu “Medicinar” i “Terazije”, gde smo se družili i organizovali igranke. Mnogo vremena sam provodio i na Tašmajdanu, pogotovo zimi, zato što sam jako voleo da klizam.

Kasnije sam često sedeo u “Gradskoj kafani”, kao i u kafani “Bokelj” koja više ne postoji, a nalazila se prekoputa “Doma omladine”. Tu sam se sa svojom devojkom, a kasnije suprugom, uvek nalazio. To je bilo naše mesto sastanka.

Zaštitini znak Beograda za mene su pre svega Kalemegdan i Zoološki vrt, kao i reke Sava i Dunav, koje su predivne. Takođe, mislim da će Beograd na vodi, kada bude izgrađen, biti nešto zanimljivo i pretpostavljam da će buduće generacije tu da provode mnogo vremena.

U zaštitne znakove prestonice uvrstio bih još koš i mrežu, kao simbole košarke, odbojke i tenisa, ali i kimono kao simbol karatea, džudoa i aikida. Od divnih bića dodao bih vrapčiće – dživdžane.

Beograd je danas jedan moderan velegrad, za mene pomalo prebrz. Puno toga ima što mu oduzima dušu. Pre 40 godina Beograd je bio dobronameran, nasmejan i druželjubiv. Imali ste osećaj sigurnosti, mogli ste da idete gde hoćete i kada hoćete i niko vas ne bi dirao, ne bi imali nikakvih problema. To je nešto što je prestonicu krasilo u vreme moje mladosti, a mislim da je to u današnje vreme nestalo.”

Pročitajte još:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi