San svakog vozača je "zeleni talas" u Beogradu! Nećete verovati, ali on postoji godinama!
Najpoznatija ulica sa "zelenim talasom" je Kneza Miloša, a ujedno ona je i najstarija saobraćajnica u Beogradu sa takvim naprednim sistemom za upravljanje saobraćajem
Deluje da je "zeleni talas" u Beogradu mit, s obzirom da su gužve u saobraćaju postale svakodnevna pojava, ne samo u toku jutarnjeg i popodnevnog "špica", već i tokom skoro čitavog dana, pogotovo za vreme praznika.
Međutim, ono što mnogi Beograđani nisu znali jeste da sistem "zelenog talasa" u prestonici postoji već skoro 57 godina!
Naime, najpoznatija ulica sa "zelenim talasom" u Beogradu je Kneza Miloša, a ujedno ona je i najstarija saobraćajnica u Beogradu sa takvim naprednim sistemom za upravljanje saobraćajem.
Pixabay
Ovaj sistem toliko je bio moderan da su 1965. godine uvedeni čak i semafori koji vozačima preporučuju tačno određenu brzinu kako bi uhvatili "zeleni talas".
Pročitajte još:
Šta je "zeleni talas"
"Zeleni talas" je sistem upravljanja saobraćajem, a primenjuje se u velikim gradovima gde postoji značajan protok vozila koji za posledicu ima zagušenje ulica.
Sistem je napravljen tako da ako se vozilo kreće definisanom brzinom, ulicom koja ima zeleni talas, ono kada se pokrene stalno će nailaziti na upaljeno zeleno svetlo na semaforima, te otuda potiče i naziv, jer se stiče utisak da se zeleno svetlo sa semafora na semafor prenosi kao talas.
Današnji sistemi upravljanja saobraćajem su daleko složeniji nego oni šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Primenjuju se TV kamere, kao i senzori koji mere redove vozila pred semaforom.
Danas je moguće menjati brzinu, koja je ispisana na displeju pored semafora. Vozači treba da poštuju uputstva sa displeja, a brža ili sporija vožnja od navedene nužno će izazvati da vozač u jednom momentu nailazi na crveno svetlo.
Pre pedeset godina neuporedivo manje vozila na ulicama
Šezdesetih i sedamdesetih godina na beogradskim ulicama bilo je neuporedivo manje vozila nego danas.
Međutim, problem sa svetlosnom signalizacijom u Beogradu pre 50-ak godina nastao je onda kada su semafori počeli da "niču" na svakoj većoj raskrsnici.
24sedam/Katarina Mihajlović
Nagli porast automobila na beograskim ulicama uslovio je da raste i broj semafora, te su mnogi Beograđani zaboravili da "zeleni talas" uopšte postoji.
Slika gde vozači moraju da se kreću gradom po principu kreni-stani, dovela je do toga da "zeleni talas" u prestonici postane mit.
Prvi semafor postavljen kod Londona 1953.
Prvi semafor u Beogradu postavljen je kod Londona 1953. godine, a četiri godine kasnije bilo ih je još svega nekoliko.
Protok saobraćaja nije lako kontrolisati običnim računarskim operacijama. Nije dovoljno samo uskladiti vremensko trajanje signala sa vremenom vožnje između dve raskrsnice.
Ulica kneza Miloša - Katarina Mihajlović
Na protok saobraćaja utiču i razna uslovna skretanja na semaforima, pešaci, usporenja saobraćaja, kao i nepredviljivi čepovi.
Ovaj problem počeo je da se rešava mnogo složenijim semofarima, koji su nastajali kao posledica razvoja elektronike i računarstva.
Slavija je tako još 1971. godine imala prave "pametne semafore" sa 102 detektora koji su snimali saobraćaj.
Ušteda - 10 do 15 posto vremena
U radu semafora danas se primenjuje najsavremenija oprema, koja olakšava protok saobraćaja.
Grad Beograd je pokrenuo projekat "adaptibilno upravljanje saobraćajem", koji podrazumeva uvođenje "smart" detektora na svim raskrsnicama gde se semafori postavljaju, a uvedeni su i tasteri za pešake.
Projekat modernizacije svetlosne signalizacije obuhvata 322 semaforizovane raskrsnice. Od tog broja, 273 raskrsnice će biti uključene u sistem adaptibilnog upravljanja koje su svrstane u 22 zone, dok će 49 raskrsnica funkcionisati u koordinisanom detektorskom modu.
To bi trebalo Beograđanima da uštedi 10 do 15 posto vremena.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari