Epidemija koronavirusa mnogima je promenila živote i navike. Pojedini sugrađani su ostali bez posla i izvora prihoda, a oni koji su imali malo, nažalost, sada uglavnom imaju još manje, te su tako “zapali” na margine našeg društva. Grupa volontera odlučila je da nađe način kako da pomogne najugroženijim Beograđanima, pa su tako osnovali nezavisni kolektiv “Solidarna kuhinja”.
– Aktivno smo sa radom krenuli u aprilu prošle godine, kao odgovor na epidemiju koronavirusa, s obzirom da je dosta ugroženih građana tada počelo da živi još teže. Stanjem u društvu najviše su pogođeni ljudi u situaciji beskućništva, zatim oni koji su ostali bez posla, kao i samohrani roditelji i sakupljači sekundarnih sirovina. Osetili smo potrebu da nađemo način da im pomognemo i pokrenuli smo akciju spremanja kuvanih obroka – rekla je za 24sedam Ema Stepanović iz “Solidarne kuhinje”.
Kako kaže, ovaj kolektiv je formiran iz potrebe da se na sveprisutne probleme siromaštva i gladi, koji naročito dolaze do izražaja u kriznim situacijama, odgovori solidarnošću i uzajamnom pomoći.
Aktivisti “Solidarne kuhinje”, kojih sada ima oko 100, obezbeđuju hranu onima kojima je ona najpotrebnija. Učestvuju u svim aktivnostima koje su vezane za pomoć – prikupljaju sredstva, nabavljaju, pripremaju i distribuiraju hranu.
– U našem kolektivu ne postoji formalno članstvo. Sve funkcioniše po principima direktne demokratije i tako donosimo odluke. Naši kuvari, vozači i terenci se prijavljuju da spremaju i dele obroke u skladu sa svojim obavezama. Poenta je da imamo što širu bazu aktivista, zato što bi onda svako radio po malo i ne bi bio opterećen, s obzirom da se ovo sve radi potpuno volonterski – istakla je naša sagovornica.
U početku se punkt “Solidarne kuhinje” nalazio kod Cvetkove pijace, a sada je kod Vukovog spomenika. Na ovoj lokaciji njihovi aktivisti tri puta nedeljno dele kuvane obroke Beograđanima.
– Sredom, subotom i nedeljom kuvamo i delimo hranu. Tim danima smo u 16 časova kod Vukovog spomenika. Dolazi nam mnogo ljudi u situaciji beskućništva, kao i penzionera, a ko god se pojavi na našem punktu dobiće hranu. Ne postoji opcija da neko ostane gladan. Ukoliko dođe više ljudi nego što mi imamo obroka, onda odemo do prodavnice, kupimo još namirnica i podelimo. Ako se dogodi da imamo dodatne zalihe hrane, nju distribuiramo u neformalna naselja na obodima grada – navodi za 24sedam aktivistkinja “Solidarne kuhinje”.
Volonteri – kuvari pripremaju i pakuju hranu u svojim domovima u skladu sa mogućnostima, a jedna kuhinja pravi najmanje 20 obroka.
Na dnevnom nivou volonteri pripreme oko 200 obroka, a uglavnom se spremaju raznovrsni hranjivi kuvani obroci poput pasulja, sočiva, kupusa…
– Ono što nas razlikuje od Narodnih kuhinja, jeste što ne postoji nikakav kriterijum da bi neko došao kod nas. Mi funkcionišemo po principu malih donacija od puno građana. Javljaju nam se ljudi koji su spremni da pomognu, a donacije su nekad novčane, nekad robne. Cilj organizacije jeste da obezbedi što veći broj obroka onima kojima su potrebni u skladu sa raspoloživim resursima i da ukaže na sistemske probleme koji utiču na široko rasprostranjen problem gladi u našoj zemlji – rekla je za 24sedam Ema Stepanović.
Ona ističe da je aktivistima “Solidarne kuhinje” veoma važno da građani kojima pomažu, ne osete ovaj vid pomoći kao milostinju ili uslugu.
Pročitajte još:
– Mi razumemo njihovu situaciju i nekako naš odnos sa njima prevazilazi samo podelu obroka. Trudimo se da se povežemo sa njima, pričamo i međusobno se upoznajemo kako bi im bilo prijatnije – zaključila je naša sagovornica.
Aktivisti “Solidarne kuhinje” su do sada pripremili više od 12.000 obroka za naše najugroženije sugrađane i isporučili preko 100 paketa sa namirnicama za porodice koje mogu da samostalno spremaju hranu.
